Диплома пожељна и за парламент

Републичка изборна комисија прогласила је до сада четири изборне листе за предстојеће парламентарне изборе – коалиционе листе Демократске странке, Демократске странке Србије и Нове Србије, те листе Српске радикалне странке и Либерално демократске партије, а свима им је заједничко то што су међу кандидатима за посланике најзаступљенији високообразовани кадрови, као и то што су готово сви кандидовали онолико жена колико су по закону обавезни, дакле 75. Мало више дама, 78, кандидовано је на листи ДСС-НС-а. ДС, за сада, има најстаријег кандидата, Драгољуба Мићуновића (1930), а ДСС најмлађег, Катарину Митић (1987).

Што се тиче старосне структуре, све изборне листе су прилично уједначене, а може се запазити да је највише оних у „средњим годинама”. За разлику од неких ранијих година када су странке скоро по правилу уз имена кандидата наводиле и њихове надимке, сада тога нема. Уместо надимака, странке су се, такав утисак се стиче, надметале ко ће више кандидата имати са докторском, магистарском и сличним титулама, па је за навођење титула, понегде, „отишло” више простора него на име кандидата.

Од до сада проглашених листа, само је ЛДП Чедомира Јовановића кандидовала земљораднике и то два. ЛДП лане није имао земљораднике на листи, било их је на листама Г17 плус и ДСС-НС, али се на кандидовању све и завршило – ниједан зeмљорадник није сео у посланичку клупу. И на листи ЛДП-а, као и на свим осталим, међутим, има доста кандидата са дипломом Пољопривредног факултета. Међутим, један од најбољих заступника интереса „индивидуалних пољопривредних произвођача” у српском парламенту није имао факултетску диплому, али је, у првом постпетооктобарском скупштинском сазиву предложио, како су се тада сви сложили, одличан закон о проглашењу сирка за елементарну непогоду. Био је то Лазар Марјански (СРС). Закон, међутим, није усвојен са образложењем да сирак јесте велики проблем, али да није једина коровска биљка која земљорадницима ствара велике проблеме. Марјанског сада нема на листи СРС, као што ни на листи ДСС-НС-а, нема чувеног „сајбер сељака” Зорана Танасијевића.

Предњаче инжењери

На листи „За европску Србију – Борис Тадић”, као што смо поменули, најстарији кандидат је Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС-а, а најмлађа је Јадранка Јовишић (1986). На овој листи су сада и кандидати Г17 плус, странке која је на прошлогодишњим изборима имала најмлађег кандидата, гимназијалку Ивану Маћић из Дљина. Ње сада нема на листи. Што се старосне структуре тиче, највише кандидата је рођено у периоду од 1961. до 1970. године – 106. Оних најстаријих, који имају између 58 и 68 година је двадесет, 70 је рођено од 1951. до 1960, 44 између 1971. и 1980, а осам од 1981. до 1985. године. На овој листи најзаступљенији су инжењери, има их 48, а следе их економисти, правници, лекари и професори. Има и књижевника, политиколога, понеки радник, дипломираних физичара, један магистар историјских наука... Министар иностраних послова Вук Јеремић је једини коме у рубрици „занимање” пише – магистар политичке администрације, а Александра Јерков (ЛСВ) је једини магистар европских наука.

Демократска странка је кандидовала и двоје врло познатих глумаца, којих није било на прошлогодишњој листи – Војислава Брајовића, актуелног министра културе, и Ђурђију Цветић. ДС је кандидовао и нашу познату композиторку Ивану Стефановић.

(/slika2)У квоти Г17 плус међу кандидатима нема глумца Александра Лазаревића који је у два мандата био посланик ове странке у Народној скупштини Србије, а разлог је његово пријављивање за накнаду по основу одвојеног живота. Лазаревић је ову накнаду тражио и добио због одвојеног живота од родитеља, иако је већ у средњим годинама, а Г17 плус га је казнио изостављањем са листе. За разлику од Лазаревића, међу кандидатима Г17 плус је поново редитељ Небојша Брадић, али не и његов колега Горан Паскаљевић, који је лане био кандидован и најавио да ће се бавити питањем заштите животиња, али ипак није сео у посланичку клупу.

Ове године Г17 плус је кандидовао и једног официра, Видоја Петровића, а на листу се вратио Предраг Марковић, издавач, бивши председник Народне скупштине Србије и почасни председник Г17 плус, који прошле године по сопственој жељи није био кандидован. Демократска странка је кандидовала Наташу Вучковић, ћерку Слободана Вучковића, једног од седам посланика ДС-а из првог вишестраначког сазива српског парламента. Ова листа је занимљива и по томе што су се на њој нашли заједно бивши и садашњи потпредседници Српског покрета обнове, али на основу кандидатуре различитих странака. Влајка Сенића и Верољуба Стевановића кандидовао је Г17 плус, док су Сања Чековић, Срђан Срећковић и Мирко Чикириз и даље кандидати СПО-а, заједно са лидером странке Вуком Драшковићем.

На листи Либерално демократске партије најстарији кандидат је, као и за прошлогодишње изборе, Весна Пешић (1940), а најмлађи Нина Живановић (1986), студент психологије. Нађа Хигл (1987), која је на прошлогодишњој листи била најмлађа, сада није међу кандидатима. Нема ни професора др Маријане Пајванчић.

ЛДП-ова листа је, што се старосне структуре тиче, прилично уједначена, као и прошле године. Ипак, највише кандидата, њих 79, рођено је у периоду од 1961. до 1970, док је 75 кандидата рођено између 1971. и 1980. Ово је листа на којој у односу на друге има највише кандидата рођених у периоду од 1981. до 1985, њих 30. И што се тиче заступљености по занимањима, нема преовлађујућег. Има економиста, лекара, професора, правника, кувара, конобара, инжењера, музичара, археолога, али је ту и домаћица Вероника Репецки. И ЛДП има на листи глумицу. То је, као и лане, Оливера Јежина. На листи су и две сликарке, Биљана Цинцаревић и Биљан Грбић, редитељ Милутин Петровић, пијаниста Дејан Синадиновић и продуцент Марко Маршићевић.

Доктори наука и код радикала

Највише промена у односу на прво учешће на парламентарним изборима, 1992. године, приметно је на листи Српске радикалне странке. На пример, 1992. године је врло мало кандидата имало високо образовање. Сада је та слика драстично промењена, па на садашњој листи СРС-а, као и на осталим, има доста кандидата којима је титула дужа него име и презиме. Најстарији на овој листи је, као и прошле године, књижевник Брана Црнчевић (1933), а најмлађа је Славица Лађевић (1986). Код радикала су најзаступљенији кандидати рођени у периоду од 1951. до 1960. године, њих је 85. Следе они рођени у периоду од 1961. до 1970. и њих је 72. Оних рођених у периоду од 1981. до 1985. има деветоро. Радикали су на својој листи кандидовали највише инжењера – 34, следе их правници, лекари и економисти, прилично уједначених „квота”, у просеку око 20. И на њиховој листи има новинара, туристичких водича, политиколога, професора, спортских тренера, машинских техничара, економских, саобраћајних и правних, трговаца. И код њих, што се тиче пољопривреде, има кандидата, али само оних са високом и средњом стручном спремом, земљорадника нема. И радикали имају своју глумицу, Лидију Вукићевић, која је била посланик и у последњем, распуштеном сазиву Народне скупштине.

(/slika3)Поново су кандидовани досадашњи посланици Бранимир Ђокић, по занимању, како је наведено, истакнути уметник и Божидар Делић, генерал у пензији. Први на листи кандидата, као и раније, јесте Војислав Шешељ, лидер странке и хашки притвореник. Кандидован је и Борислав Пелевић, лидер Странке српског јединства, која се, уочи овогодишњих председничких избора, „утопила” у СРС, али не и Обрен Јоксимовић, некадашњи директор ДСС-а, који је потом основао своју странку с којом је неславно прошао на прошлогодишњим изборима, а коју је, такође, ове године „утопио” у СРС.

Коалициона листа Демократске странке Србије и Нове Србије не разликује се много у односу на прошлогодишњу. Најстарији кандидат на овој листи је из ДСС-а, Милорад Јакшић (1936) филмски уметник, коме је ове године изостављен надимак – Фанђо. Ова коалиција има најмлађег кандидата у односу на све остале и то је Катарина Митић (1987), студент из Сопота. Што се старосне структуре тиче, на листи ДСС-НС-а најзаступљенији су они рођени у периоду од 1950. до 1960. и има их 91, а следе их они рођени у периоду од 1961. до 1970, којих има 82. Рођених у периоду од 1980. до 1985. има деветоро. На овој листи су убедљиво најзаступљенији инжењери и има их 51. Следе их правници, лекари и економисти који су прилично уједначено заступљени. ДСС је први пут кандидовао лекторку Милку Цанић, широј јавности познату као стручног консултанта на квизовима РТС-а, коју водитељи увек питају може ли се неки одговор признати или не. И на овој листи има новинара, професора, књижевних преводилаца, техничара, приватних предузетника, службеника... И ДСС-НС имају свог глумца, то је Саша Торлаковић из Сомбора, као и пијанисту Александра Илића. Занимљиво је да је на овој листи, међу кандидатима и Драгољуб Којчић, кога је на прошлогодишњој листи кандидовао ДСС, а на овогодишњој НС. Којчић је у међувремену, са места председника Политичког савета ДСС-а, прешао на исту функцију у НС-у.

-----------------------------------------------------------

Жена колико се мора

Сви учесници на изборима обавезни су да на листама имају најмање 30 одсто жена и сви су се потрудили да „намакну” таман толико кандидата колико је неопходно да би им РИК прихватио листу. Закон, међутим, не прописује колико њих мора добити посланички мандат, па зато у скупштинске клупе седне врло мало дама. И на прошлогодишњим изборима сви су кандидовали „законски минимум”, али само 51 жена добила је посланички мандат. СРС је од 81 посланика имала 13 жена (16 одсто), ДС од 60, 15 (25 одсто), ДСС од 33,6 (18 одсто), Г17 плус од 19,7 (36 одсто), СПС од 14,1 (7 одсто), НС од 10,2 (20)... Оваква заступљеност жена, ипак, била је значајан напредак у односу на претходни сазив када их је било само 23, или 10,8 одсто. Колико ће дама од ових које су до сада кандидоване и добити посланички мандат, видећемо после 11. маја.