Sociolog suviše pristrasan

Gospodin Jovo Bakić, kao sociolog na univerzitetu u juče objavljenom tekstu je otišao suviše daleko u opservaciji predsedničkih izbora na osnovu konkretnih imena. Pri tome otvoreno podržava neke predsedničke kandidate pa nije jasno da li je tekst zasnovan na činjenicama iz kojih se izvlače opšti zaključci, ili služi istim onim ciljevima kojima se služe oni koje je potencirao. Pri tom on punim ustima odobrava sve one koji podržavaju „njegovog kandidata”. A trebalo je da objasni otkud jedan gospodin da zida dvorce bez građevinske dozvole. Ne možemo mešati babe i žabe pa u isti koš stavljati „gospodstvo”, „zloglasnog novinara” i „dobrog predsedničkog kandidata”. Zbog toga je navedeni tekst otvoreno navijački i tim tekstom autor daje sebi za pravo da kaže koga bi mi zapravo trebalo da izaberemo za predsednika. Navodi on i druge predsedničke kandidate koji su njemu mili i dragi, a izostavlja recimo Vojislava Šešelja, Aleksandra Vučića i druge kandidate. Kakav je to naučni dokaz koji utvrđuje kvalitete jednog predsedničkog kandidata ako ga podržava neko ko je ostvario izuzetne uspehe u svojoj karijeri? Te karakteristike jesu bitne za njega samoga, a ne za druge osobe, a pogotovu ne za predsedničke kandidate. Ne može se moralnost jedne osobe ceniti moralnošću neke druge koja ga podržava, i to sve po oceni jednog uvaženog sociologa.

Upotreba reči da se sada radi o autoritarnom režimu suviše je isprazna i sama pokazuje da je to u ovom režimu ipak mogućno reći. Nisam ja ničiji advokat, pa ni ovoga režima, već samo želim da malo razotkrijemo motive visokih intelektualaca u pogledu njihovih stavova i nipodaštavanju narodne volje bez obzira kome ona sada da ode. Moramo da se naviknemo na poraze i gubitke i da shvatimo da je sadašnji demokratski poredak zasnovan na ovakvom izbornom sistemu gde većina građana odlučuje ko će biti predsednik države. To moramo „gospodski” da prihvatimo i da čestitamo pobedniku. Gospodin sociolog bolje od mene zna da nauka služi za izvođenje opštih zaključaka na osnovu konkretnog činjeničnog stanja a ne da on predlaže svoga predsedničkog kandidata ili za svaki slučaj nekog drugog koji bi porazio Aleksandra Vučića. To već nije na naučnoj bazi i nije moralno. Prema tome, za mene je možda veća ličnost neka baka koja je odgajila petoro dece i desetoro unučadi od uspeha nekih sportista. Možda je glas te bake kompetentniji da podrži nekog od predsedničkih kandidata za predsednika Srbije. Autorovi stavovi stvaraju kastinski poredak, pa osobitu važnost pridaju „gospodi”, a „seljaci” neka čuvaju stoku. Autoritarni režim sigurno ne bi dozvolio takav tekst gospodinu Jovi Bakiću. Prema tome, njegove stalne i redovne kolumne izrazito napadaju legalno izabranu vlast i on time sebe stavlja na pijedestal vrhovnog vođe i sudije. Ja nisam ničiji bot, niti ću biti, ali ovakvi tekstovi ne služe nauci na čast.

Dipl. pravnik