Država ne odustaje od onlajn kasa

I pored protivljenja privrednika i finansijskih stručnjaka država izgleda ne odustaje od uvođenja onlajn fiskalnih kasa. Nepopularna odluka saopštena je iz Ministarstva finansija koje najavljuje izmenu zakona u ovoj oblasti, tačnije da će Nacrt zakona o fiskalnim kasama predvideti elektronsko preuzimanje podataka iz fiskalnih kasa. Očekuju da će do kraja godine novi propisi biti i usvojeni.

U praksi to bi značilo zamenu oko 195.000 postojećih kasa i uvođenje računara u svaku prodavnicu koja bi internetom bila povezana s Poreskom upravom. To bi prema ranijim procenama privrednike koštalo od 50 do 100 miliona evra.

Zbog toga im ne zvuči utešno napomena nadležnih da će se sa izmenama verovatno ići postepeno kako „promena postojećeg modela fiskalizacije ne bi dovela do značajnog finansijskog opterećenja za poreske obveznike”. 

Iako ova ideja nije od juče čini se da Srbija nije nikad bila bliže preuzimanju takozvanog „hrvatskog modela” fiskalizacije koji se ovde već godinama promoviše, a čiji je najjači protivnik bio Fiskalni savet. Ne samo zbog toga što ni u Hrvatskoj taj projekat nije dao očekivane rezultate jer su prihodi ostali isti kao i pre instaliranja onlajn kasa. Oni i dalje istrajno insistiraju na tome da sve odluke od javnog interesa (uključujući i onlajn fiskalizaciju) moraju da budu donete na osnovu studije opravdanosti.

– Republički sekretarijat za javne politike (RSJP) je

svojevremeno uradio studiju ali su odbili da je objave. Na osnovu tadašnjih preliminarnih analiza, Fiskalni savet nije video argumente na osnovu kojih bi se onlajn fiskalizacija koristila kao efikasno oruđe za suzbijanje sive ekonomije – kažu u Fiskalnom savetu za „Politiku”, ističući da se neće oglašavati sve dok na stolu ne budu imali tekst studije i njenu stručnu ocenu.  

– Kako smo obavešteni, RSJP bi trebalo da u najkraćem roku objavi finalnu verziju svoje studije o koristima i troškovima onlajn fiskalizacije. Čim bude javno dostupna, u skladu sa svojim zakonskim obavezama, uradićemo i objaviti nezavisnu ocenu ove studije – kažu u Fiskalnom savetu.

Prošle godine u martu kada se oko namere uvođenja onlajn kasa vodila žestoka javna rasprava stav Fiskalnog saveta bio je da bi ovaj projekat za Srbiju bio preskup. Procene su da bi koštao mnogo više od 50 miliona evra, na koliko je tada procenjena nabavka novog softvera.

Osnovno pitanje je može li se onlajn kasama promeniti zabrinjavajući podatak (iznet početkom 2016. godine) prema kome, navodno, samo 40 odsto privrednika ima i običnu fiskalnu kasu, a manje od polovine redovno šalje podatke o prometu? Ako država nije imala mehanizme da ih natera da jednom u dve nedelje to čine teško da će im onlajn kase pomoći da to čine u realnom vremenu.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca rekao je da sumnja da su nova rešenja u vezi sa onlajn fiskalizacijom stvar pojedinih lobističkih grupa te da je najverovatnije reč o kopiji rešenja iz Hrvatske.

– Sve ovo je izlobirano iz Hrvatske i išlo je preko NALED-a. Takva nezvanična saznanja imamo od naših članica iz IT sektora. Ovo je model iz Hrvatske, koji se inače ne primenjuje nigde više u svetu i iskustva su negativna – tvrdi Atanacković.

I Fiskalni savet prošle godine upozorio je u svom izveštaju da Republički sekretarijat za javne politike i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) favorizuju onlajn fiskalizaciju. Za njih je bilo sporno da ova privatna asocijacija, u kojoj sede privrednici, učestvuje u donošenju nacionalne strategiju za borbu protiv sive ekonomije. U NALED-u su tada „Politici” rekli da nikoga ne favorizuju, da ih ne interesuje koja će kompanija instalirati novi sistem.

– Nemamo pravo da se mešamo u odluku države šta će primeniti. Ali imamo pravo da kažemo da ne prihvatamo da se i za dinar povećaju troškovi privrede. Ako će ta rešenja da se uvedu onda Ministarstvo finansija može da donese uređaje, uzme postojeće fiskalne kase ali da ništa ne traži od privrednika – smatra Atanacković, dodajući da ne postoji nijedan razlog zašto bi se menjale fiskalne kase koje su sasvim zadovoljavajuće i da je potrebna samo doradi softvera.