Državni razlog u Makedoniji

Retko kad se na tako malom prostoru sažme toliko mnogo otvorenih pitanja kao što se to danas dešava u Makedoniji. U novije vreme turski geostrateg i političar Ahmet Davutoglu smatrao je da je Makedonija ključna zemlja Balkana, a kažu i da je Nikola Pašić na vrlo sličan način posmatrao ovaj prostor. Bitka koju makedonski narod danas vodi nije stoga samo odlučujuća bitka za njih da sačuvaju državu, naciju i jezik, već i da očuvaju elementarnu stabilnost ovog dela sveta. To je u isto vreme bitka u kojoj treba sprečiti odlazeću američku administraciju i NATO da zapale Balkan i time spreče dogovor između Trampa i Putina, od koga bi balkanske zemlje imale velike koristi. No, krenimo redom.

Nakon višegodišnje krize i izborne kampanje u kojoj je VMRO protiv sebe imao najveće strane ambasade i njihove tajne službe, i čitav skopljanski nevladin sektor i bar dve okolne države, uspeo je da odnese pobedu na izborima i osvoji dva mandata više od SDSM-a. Po ustaljenom pravilu, kao vodeća makedonska stranka dobili su mandat za formiranje vlade i faktički je Gruevski već bio dogovorio novu vladu s Alijem Ahmetijem, liderom najveće albanske partije DUI. No, u to su se onda direktno umešali strani elementi. Reagovali su predsednik vlade Albanije Rama i ambasador odlazeće administracije SAD Džes Bejli, koji su zaustavili formiranje te vlade. Pod pritiscima, Ahmeti je odustao i priklonio se pravljenju NATO koalicije Zaev-Albanci.

Tokom ovog procesa dešavali su se i takvi nečuveni presedani, kao što je traženje generalnog sekretara NATO-a od predsednika Makedonije da poveri mandat Zoranu Zaevu. Predsednik Ivanov, uprkos pritiscima i pretnjama, smogao je snage da odbije da da mandat Zaevu i time faktički potpiše smrtnu presudu za državu na čijem je čelu u ovom trenutku. Čisto formalno gledano, Zaev ima većinu od 67 poslanika, ali nalozi državnog razloga, čuvanja države, pa i elementarnog političkog morala, ne dozvoljavaju Ivanovu da omogući samoubistvo svoje države. Formiranje vlade Zaeva i albanske koalicije je upravo to: potpisivanje samoubistva Makedonije.

Zaev tokom svoje kampanje nije obećavao da će podržati bilo šta što sadrži albanska platforma iz Tirane. Jedino o čemu je tihim glasom govorio bilo je širenje upotrebe albanskog jezika na celu teritoriju Makedonije. Za njega su ljudi glasali nezadovoljni standardom, korupcijom i stanjem demokratije, a nisu glasali da bi ukinuo državu. On je, međutim, prihvatanjem Ramine platforme uradio upravo to: pristao je da pomoć u formiranju vlade trampi za potpunu federalizaciju i albanizaciju Makedonije.

SDSM na sve moguće načine izbegava da objavi šta sadrži platforma i šta je sve prihvatio. Nezvanično, saznaje se da su tu: uvođenje Albanaca kao konstitutivnog naroda i uvođenje albanskog jezika kao zvaničnog i obavezujućeg na teritoriji cele zemlje, zatim prepravljanje simbola (himne, grba, zastave) tako da uključi i albanske simbole, i usvajanje rezolucije o genocidu nad Albancima u Makedoniji u periodu 1912–1956. Zaev je najpre izjavio da se o tome nisu dogovorili, ali ga je Radmila Šekerinska demantovala, priznajući da je to deo koalicionog sporazuma. Dakle, očigledno je da u pitanju nije izborna platforma, već nacrt potpunog razaranja države kakva je do sada postojala, redefinisanja njenog identiteta i otvaranja procesa koji će na kraju dovesti do njenog raspada. VMRO je potpuno u pravu kada traži da se ovo iznese pred građane Makedonije i da na faktički referendumskom izjašnjavanju odluče hoće li dosadašnju državu ili će odlučiti da je ukinu i sklepaju nešto drugo. Na protestima protiv ovakih poteza viđeni su i mnogi članovi i simpatizeri SDSM-a, koji tvrde da su prevareni i da hoće po svaku cenu da sačuvaju svoju državu. Deo dogovora, kako se čuje, jeste da posle narednih lokalnih izbora Albanci dobiju zajednicu albanskih opština, koja bi bila put ka federalizaciji Makedonije, odnosno prelazna etapa ka njenom cepanju i pravljenju velike Albanije. Treba podsetiti da je 2001. godine u vreme tadašnjeg građanskog rata ministar odbrane Albanije već nudio svom kolegi iz jedne druge zainteresovane okolne zemlje da se Makedonija „bratski” podeli.

Sve ovo je velikim delom povezano i sa dešavanjima u Vašingtonu, gde klintonisti na sve moguće načine podrivaju Trampovu administraciju. VMRO je napravio dobre kontakte s Trampovim ljudima, pa je nedavno šest senatora pisalo otvoreno pismo protiv nelegalnog i nasilnog delovanja Džesa Bejlija u Skoplju. Bejli je zbog toga bio pozvan na saslušanje u Vašington. Trampovi ljudi dali su podstrek Gruevskom da se bori faktički protiv istih subjekata protiv kojih se i oni u ovom trenutku bore.

Srbija ima nemali interes u svemu ovome. Klintonističke strukture stoje iza podizanja svih svojih klijenata na ovim prostorima, od nove natovske vlasti u Hrvatskoj, preko Bošnjaka u Bosni, do Albanaca i njihovog guranja pre svega na Srbe, a sada i na Makedonce. Nama je u interesu da Makedonija preživi i da ostane stabilna, kao i da Makedonci sami odlučuju o svojoj sudbini. Makedonsko ime nema da zagine, kaže stara pesma...

Naučni savetnik, Institut za evropske studije