EU – evroskeptici: 1 – 0

Umesto da bude vesnik pobede Marin le Pen u Francuskoj ili možda čak AfD-a u Nemačkoj, Gert Vilders je na parlamentarnim izborima u Holandiji doživeo sudbinu Marininog oca, Žan-Mari le Pena, kada ga je 2002. godine, nadomak konačne pobede, zaustavila masovna mobilizacija proevropskih birača.

Od svih načina da se opiše ishod glasanja u Holandiji, to je jedini koji ne otkriva i koliko su relativni Vildersov poraz i evropejstvo kakvo je ovog puta trijumfovalo. Otkako je osnovao ekstremno desničarsku Partiju za slobodu (PVV), samo se dveju tačaka svog programa Vilders uvek pridržavao: odbojnosti prema Evropskoj uniji i muslimanima.

Holanđani, čija se privreda razvija po stopi većoj od američke i prosečne evropske i trenutno je šesta najjača u EU, izgleda da su zaključili da im je zasad dovoljna i nešto blaža forma islamofobije. To im je pružio i glavni Vildersov takmac na izborima, premijer Mark Rute, i na rečima, tražeći „normalnost” od imigranata, i na delu, odbijanjem dozvole za mitinge turskih političara koji traže glasove svojih sunarodnika u Evropi za referendum o jačanju ovlašćenja autoritarnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Ankara se žali da Evropa, preko Holandije i ostalih država koje su uskratile gostoprimstvo turskim političarima, namerno sabotira njegov referendum. Iako bi to bilo uplitanje u tuđe poslove, takav manevar bi bar bio dosledan vrednostima u koje se EU formalno još zaklinje. Ali, pre će biti da se Rute udvarao onim glasačima koji se islamofobijom od tih vrednosti udaljuju.

Zato je nategnuta teza da je u Holandiji na izborima trijumfovala Evropa, odnosno, kako je to rekao Rute, da je poražen „loš populizam”, pri čemu je pod „dobrim” valjda podrazumevao svoje podilaženje onima što zaziru od muslimana. Pobedila je Evropa kakvu priželjkuju Viktor Orban i Jaroslav Kačinjski, koji ne žele izlazak iz unije koliko menjanje njene prirode. Holandija je privremeno izbegla vildersovsku budućnost, ali je upala u Vildersovu prošlost – njome je ovladala politika lidera PVV-a iz njegovih mlađih dana.

Vilders je ne tako davno bio pobornik slobodnog tržišta i socijalno-ekonomskih praksi mahom označenih kao neoliberalizam. Tek nakon što je ekonomska kriza uplašila Evropljane, postavio se kao branilac socijalne potpore koju obezbeđuje država, mada se, čim je 2010. godine ušao u partnerstvo s vladom, odrekao borbe protiv rezanja socijalnih beneficija i podizanja starosne granice za penzionisanje.

U društvenim pitanjima, on se, za razliku od drugih popularnih desničara, predstavlja kao klasičan liberal, koji nije protiv islama iz rasističke mržnje prema njemu nego da bi zaštitio građanske slobode od konzervativizma kakav toj religiji pripisuje kao urođen. Utoliko njegova politika, naročito ona iz vremena kada ni deklarativno nije mario za siromašnije slojeve, liči na onu kojoj se sadašnja Holandija, pa i Evropa, približavaju i u viziji političkog mejnstrima: desnica posvećena tržištu i dokidanju države blagostanja, uz pozivanje na liberalne vrednosti ali i sve primetnije barijere prema onima druge boje kože.

Ekstremniji desničari, prvenstveno oni skloni da odbijaju taj naziv jer, tobože, nisu prava desnica pošto tvrde da govore u ime siromašnih – kao da to nije odlika krajnje desnice već gotovo stotinu godina – imaće velike šanse protiv takvog establišmenta. Prema istraživanju čije je rezultate pre izbora preneo „Gardijan”, i Holanđanima je problem integracije izbeglica tek na devetom mestu prioriteta, dok su na vrhu pristupačna zdravstvena zaštita i socijalna bezbednost.

Ni ovi izbori nisu apsolutni poraz za Vildersa lično. Osvajanje 20 mandata u parlamentu sa 150 poslanika, manje nego što je imao pre sedam godina, nije razlog za slavlje. Ali, PVV je prošao bolje nego na prethodnim izborima i sada je druga najveća stranka u zemlji zahvaljujući padu popularnosti ne samo Ruteove Narodne stranke za slobodu i demokratiju nego i tome što opada udeo glasova za etablirane političke snage u Holandiji.

Zato nije prazno Vildersovo upozorenje premijeru da ovaj još nije završio s njim. Nije isključeno da će taj trend ići naruku marginalcima sa suprotnog političkog pola, poput proevropske stranke Zelenih levih, koja je na ovim izborima zabeležila najveći uspon. U trenutnoj političkoj klimi u Evropi, ipak, verovatnije je da će desničarska struja nastaviti da prodire sve dublje u zvanične državne pozicije. Vilders ima solidnu zalogu za neke buduće izbore, gde bi mogao osvojiti dovoljno glasova da se nijedna koalicija u iscepkanom političkom sistemu Holandije neće moći niti hteti formirati bez njega.