Ulica od 120 koraka sedam puta menjala ime

Kada je pre nekoliko dana sugrađanin iz Sremčice Milko Hristov otišao u opštinski katastar na Čukarici da reguliše pitanja parcelizacije saznao je da ne živi na adresi na kojoj je bio poslednjih desetak godina. Adresa iz lične karte na koju mu stižu svi računi iz „Elektrodistribucije”, „Infostana” i sva ostala pošta „promenila” je ime. Deo Ulice Slaviše Stevanovića postao je Ulica vrednih tkalja. Niko iz tog „parčeta” od 120 koraka nije ni znao da su dobili novu adresu, iako se ispostavilo da je ona promenjena još u januaru 2007. godine.

– Ulica Slaviše Stevanovića nije dugačka, nema raskrsnicu i slepa je. Ima samo jedno odvajanje za takođe slepu uličicu. Zašto je Ulica Slaviše Stevanovića podeljena i na čiju inicijativu stvarno nam nije jasno. Nas niko ništa nije pitao ni da li želimo da budemo u ulici sa drugačijim nazivom, niti kako želimo da se ona zove. Sad samo znamo da moramo da menjamo sva dokumenta, a to će moju porodicu koštati između 15.000 i 20.000 dinara – kaže Hristov.

Manje neće moći da izdvoje i ostale njegove komšije, tako da im je ova zavrzlama dodatno zakomplikovala život.

Ulica sada ima sedam kuća sa čudnim rasporedom brojeva – 2, pa 7, 9, 11, 13, 14 i na kraju ulice je broj 5.

Žitelji u ovoj ulici ne spore da su svi vredni, ali se tkanjem nikada nisu bavili. Zato im nije jasno kako je uličica dobila ime po tkaljama i ko ju je „krstio”.

Inicijativa za promenu naziva ulica u Sremčici, koje su se do tada označavale po brojevima i delovima, pokrenuta je još 2005. godine. Izazvala je buru negodovanja među stanovništvom.

– Prvi predlog da se imena ulica menjaju dao je tadašnji odbornik Skupštine grada Slaviša Belić. Njegova ideja bila je da ulice u Sremčici dobiju imena po mestima, selima i zaseocima sa Kosova i Metohije. Ta ideja nije se dopala stanovnicima Sremčice, mnogi su se pobunili, a peticiju protiv te inicijative potpisalo je oko 6.000 građana – kaže Slaviša Kadić, zastupnik Udruženja za unapređenje Sremčice.

Ulice sa nazivima: Kosovsko-vranićka, Paštrička, Plužinska, Pohoračka... za godinu dana promenile su naziv. Nova imena za pedesetak ulica birali su članovi udruženja. Mnoga od njih su i Sremčanima pomalo bila čudna jer su im ulice dobile imena po pletiljama, veziljama, oračima... pa se tako i danas zovu – Ulica veštih pletilja, Zlatnih vezilja, Zlatnih rukoveti, Starih orača, Starih vodeničara, Hitrih kosača, Kir-Janjina...

– Odlučili smo da ulice nose imena po starim familijama, zanimanjima i zanatima... Iako se možda sugrađanima nazivi ne sviđaju, one imaju svoju istorijsku pozadinu. Vezilje i pletilje su u Sremčici pre Drugog svetskog rata imale svoje jako udruženje – objašnjava Kadić.

Odluku koje će ulice dobiti naziv i kakav, kako ističe Kadić, nisu donosili oni već Skupština grada.

– Žao nam je što ljudi moraju da izdvajaju novac za promenu dokumenata. Smatrali smo i pre 11 godina da tema uopšte i nije trebalo da se pokreće jer svaka ulica je imala svoj broj i ljudi su lako mogli da se snađu. Sada po imenima ulica ne mogu da se orijentišu zbog toga što većina njih ni dan-danas nema table – kaže Kadić.

Tabla sa nazivom ulice ne postoji ni za Ulicu vrednih tkalja.

– Kako neko, ko mi od rodbine dođe iz Zaječara, Pirota, Niša... može da zna u koju ulicu da uđe i da me nađe. Treba li da ga navodim korak po korak, kako bi se snašao? – pita Milko Hristov i napominje da je ulica u kojoj živi od 1975. godine sedam puta menjala ime.

– Prvo se zvala Jedanaesta nova, pa do devedesetih samo Jedanaesta. Zatim je dobila ime Beogradska 20. deo i to do 2006. godine. Tada je promenila ime u Plešinska, pa se zvala Istinička, a zatim Slaviše Stevanovića. Eto sad je i Vrednih tkalja, a dokle i to je pitanje – kaže Hristov. A njegov komšiluk tvrdi – dok ne nestane para u budžetu.