Улица од 120 корака седам пута мењала име

Када је пре неколико дана суграђанин из Сремчице Милко Христов отишао у општински катастар на Чукарици да регулише питања парцелизације сазнао је да не живи на адреси на којој је био последњих десетак година. Адреса из личне карте на коју му стижу сви рачуни из „Електродистрибуције”, „Инфостана” и сва остала пошта „променила” је име. Део Улице Славише Стевановића постао је Улица вредних ткаља. Нико из тог „парчета” од 120 корака није ни знао да су добили нову адресу, иако се испоставило да је она промењена још у јануару 2007. године.

– Улица Славише Стевановића није дугачка, нема раскрсницу и слепа је. Има само једно одвајање за такође слепу уличицу. Зашто је Улица Славише Стевановића подељена и на чију иницијативу стварно нам није јасно. Нас нико ништа није питао ни да ли желимо да будемо у улици са другачијим називом, нити како желимо да се она зове. Сад само знамо да морамо да мењамо сва документа, а то ће моју породицу коштати између 15.000 и 20.000 динара – каже Христов.

Мање неће моћи да издвоје и остале његове комшије, тако да им је ова заврзлама додатно закомпликовала живот.

Улица сада има седам кућа са чудним распоредом бројева – 2, па 7, 9, 11, 13, 14 и на крају улице је број 5.

Житељи у овој улици не споре да су сви вредни, али се ткањем никада нису бавили. Зато им није јасно како је уличица добила име по ткаљама и ко ју је „крстио”.

Иницијатива за промену назива улица у Сремчици, које су се до тада означавале по бројевима и деловима, покренута је још 2005. године. Изазвала је буру негодовања међу становништвом.

– Први предлог да се имена улица мењају дао је тадашњи одборник Скупштине града Славиша Белић. Његова идеја била је да улице у Сремчици добију имена по местима, селима и засеоцима са Косова и Метохије. Та идеја није се допала становницима Сремчице, многи су се побунили, а петицију против те иницијативе потписало је око 6.000 грађана – каже Славиша Кадић, заступник Удружења за унапређење Сремчице.

Улице са називима: Косовско-вранићка, Паштричка, Плужинска, Похорачка... за годину дана промениле су назив. Нова имена за педесетак улица бирали су чланови удружења. Многа од њих су и Сремчанима помало била чудна јер су им улице добиле имена по плетиљама, везиљама, орачима... па се тако и данас зову – Улица вештих плетиља, Златних везиља, Златних руковети, Старих орача, Старих воденичара, Хитрих косача, Кир-Јањина...

– Одлучили смо да улице носе имена по старим фамилијама, занимањима и занатима... Иако се можда суграђанима називи не свиђају, оне имају своју историјску позадину. Везиље и плетиље су у Сремчици пре Другог светског рата имале своје јако удружење – објашњава Кадић.

Одлуку које ће улице добити назив и какав, како истиче Кадић, нису доносили они већ Скупштина града.

– Жао нам је што људи морају да издвајају новац за промену докумената. Сматрали смо и пре 11 година да тема уопште и није требало да се покреће јер свака улица је имала свој број и људи су лако могли да се снађу. Сада по именима улица не могу да се оријентишу због тога што већина њих ни дан-данас нема табле – каже Кадић.

Табла са називом улице не постоји ни за Улицу вредних ткаља.

– Како неко, ко ми од родбине дође из Зајечара, Пирота, Ниша... може да зна у коју улицу да уђе и да ме нађе. Треба ли да га наводим корак по корак, како би се снашао? – пита Милко Христов и напомиње да је улица у којој живи од 1975. године седам пута мењала име.

– Прво се звала Једанаеста нова, па до деведесетих само Једанаеста. Затим је добила име Београдска 20. део и то до 2006. године. Тада је променила име у Плешинска, па се звала Истиничка, а затим Славише Стевановића. Ето сад је и Вредних ткаља, а докле и то је питање – каже Христов. А његов комшилук тврди – док не нестане пара у буџету.