Kakva je sudbina trećeg entiteta u BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Predložena Deklaracija o zaštiti Dejtonskog mirovnog sporazuma koju poslanicima Skupštine RS nudi opoziciona Srpska demokratska stranka (SDS), a koja primarno nosi poruku protivljenja za sve češće pominjanu uspostavu trećeg (hrvatskog) entiteta, predstavljena je istovremeno kada je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović iz Neuma najavila snažnije zagovaranje za dogradnju „Dejtona”.

Osim što je poziv SDS-a oprečan idejama iz Zagreba, koji se u evropskom parlamentu nedavno uspešno izborio i za razvoj BiH po modelu „federalizacije”, ova deklaracija, koja bi se u skupštini mogla naći ovog meseca, nagoveštava i moguće blago disonantne poglede na tu ideju unutar postojeća dva politička bloka unutar RS.     

Bez obzira na političku utemeljenost koju u vezi sa tim predlogom u protivljenju raspakivanja „Dejtona” imaju predlagači iz SDS-a, koji, makar i deklarativno, zagovaraju usvajanje evropskih standarda i smirivanje etničkih strasti, donekle su razumljive i  opaske iz Banjaluke, odakle kažu da je to tematika koja se više tiče drugog dela BiH.  

Odrečit stav iz Banjaluke na opravdanosti delimično dobija i ukoliko se zna da je Savez za promene partnerima u vlasti na nivou BiH pre svega dva meseca nudio ruku pomirenja s dobronamernim predlogom da se u narednih šest godina svi skupa okanu svih tema iz prošlosti i potpuno okrenu pragmatičnosti.

Ali su tada umesto podrške, učesnici tih sarajevskih razgovora izašli prilično smrknuti sa sastanka na kom se o tome diskutovalo, a pravi epilog poziva za okretanje od prošlosti usledio je tek posle nekoliko dana kada je bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović podržao zahtev za reviziju presude BiH protiv Srbije. 

Opozicioni SDS po mnogima još odranije s pravom upozorava kolege iz Dodikovog SNSD-a na to da lakomislena podrška trećem entitetu u dugoročnoj perspektivi može samo da se obije o glavu Republici Srpskoj, kojoj ni najmanje raspakivanje „Dejtona” ne može ići u prilog. 

Ali utisak je da ni samom SDS-u ne bi škodilo i malo više političkog takta i mudrosti koji nisu pokazali kada su njihovi najviši funkcioneri nedavno sa skupštinske govornice, na posebnoj sednici povodom zahteva za reviziju presude, javnost zasipali porukama o strogom protivljenju trećem entitetu, i to baš u trenutku kada se Dragan Čović, hrvatski član Predsedništva BiH, spremao da Međunarodnom sudu u Hagu piše pismo, koje je po mnogima dobrim delom odredilo stav tog suda.

Deklaraciju o zaštiti Dejtonskog mirovnog sporazuma koja će se naći na narednom zasedanju Skupštine RS predlagač Vukota Govedarica, predsednik SDS-a, obrazlaže „revitalizacijom Prudskog sporazuma o stvaranju četiri teritorijalne jedinice sa hrvatskim entitetom na čemu radi SNSD sa HDZ-om BiH”.

Nakon što su se iz Banjaluke u prvi mah čule opaske da bi deklaracija mogla biti prihvatljiva pod uslovom da se izbaci apelovanje na „dobrobiti BiH” i da se to zameni sa „dobrobiti RS”, iz Dodikovog SNSD-a tvrde da je reč o opozicionom alibiju kako bi Savezu za promene ostao u partnerstvu sa SDA na nivou BiH. U deklaraciji se od Skupštine RS traži da potvrdi trajno očuvanje dejtonske ustavne pozicije RS i temeljnih načela Dejtonskog sporazuma i dodaje: „Svako narušavanje ovih načela, majorizacija bilo kog od konstitutivnih naroda ili jednostrani pokušaj unutrašnje teritorijalne i svake druge ustavne prekompozicije BiH neprihvatljivi su sa stanovišta interesa RS.” 

Njome se na izvestan način zahteva isto ono što je nedavno neuspešno predlagano partnerima u Sarajevu, to jest „od svih političkih lidera da odustanu od politike konflikata i da se okrenu ka ispunjavanju evropskih uslova”.

Uprkos skorašnjem neuspehu u Sarajevu mnogi su na stanovištu da ne bi trebalo biti sporno to da se iz Banjaluke pošalje takva poruka, ali da bi umesto deklarativnog poziva i vlast i opozicija trebalo više da se usredsrede na konkretne predloge kojima bi zaustavili odlazak stanovnštva i ojačali ekonomiju. 

Posebno ako se zna da osim međunarodne zajednice ni bošnjački političari u vlasti u Sarajevu nipošto nemaju nameru pristati na podelu Federacije BiH ustanovljene Vašingtonskim sporazumom 1994. godine, dok su opozicione partije Bošnjaka baš zbog takvih ideja Zagreba nedavno ironično i iz „duboke zahvalnosti” predložile deklaraciju kojom Hrvatsku pozivaju da u duhu pomirenja u regiji Srbima u Hrvatskoj vrati konstitutivnost, to jest „narodu koji je devedesetih drastično brojno smanjen”.

Govedarica kaže da tajming za predlaganje deklaracije nije slučajan i da je podneta u trenutku kada se radi na stvaranju trećeg entiteta.

Na to u SNSD-u podsećaju na radniji stav po kom je treći entitet stvar odnosa u Federaciji BiH i da će poštovati sve što se u drugom entitetu dogovori. „Nikakvo zadiranje u teritoriju RS ne dolazi u obzir”, ističu u SNSD.