Каква је судбина трећег ентитета у БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Предложена Декларација о заштити Дејтонског мировног споразума коју посланицима Скупштине РС нуди опозициона Српска демократска странка (СДС), а која примарно носи поруку противљења за све чешће помињану успоставу трећег (хрватског) ентитета, представљена је истовремено када је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић из Неума најавила снажније заговарање за доградњу „Дејтона”.

Осим што је позив СДС-а опречан идејама из Загреба, који се у европском парламенту недавно успешно изборио и за развој БиХ по моделу „федерализације”, ова декларација, која би се у скупштини могла наћи овог месеца, наговештава и могуће благо дисонантне погледе на ту идеју унутар постојећа два политичка блока унутар РС.     

Без обзира на политичку утемељеност коју у вези са тим предлогом у противљењу распакивања „Дејтона” имају предлагачи из СДС-а, који, макар и декларативно, заговарају усвајање европских стандарда и смиривање етничких страсти, донекле су разумљиве и  опаске из Бањалуке, одакле кажу да је то тематика која се више тиче другог дела БиХ.  

Одречит став из Бањалуке на оправданости делимично добија и уколико се зна да је Савез за промене партнерима у власти на нивоу БиХ пре свега два месеца нудио руку помирења с добронамерним предлогом да се у наредних шест година сви скупа окану свих тема из прошлости и потпуно окрену прагматичности.

Али су тада уместо подршке, учесници тих сарајевских разговора изашли прилично смркнути са састанка на ком се о томе дискутовало, а прави епилог позива за окретање од прошлости уследио је тек после неколико дана када је бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић подржао захтев за ревизију пресуде БиХ против Србије. 

Опозициони СДС по многима још одраније с правом упозорава колеге из Додиковог СНСД-а на то да лакомислена подршка трећем ентитету у дугорочној перспективи може само да се обије о главу Републици Српској, којој ни најмање распакивање „Дејтона” не може ићи у прилог. 

Али утисак је да ни самом СДС-у не би шкодило и мало више политичког такта и мудрости који нису показали када су њихови највиши функционери недавно са скупштинске говорнице, на посебној седници поводом захтева за ревизију пресуде, јавност засипали порукама о строгом противљењу трећем ентитету, и то баш у тренутку када се Драган Човић, хрватски члан Председништва БиХ, спремао да Међународном суду у Хагу пише писмо, које је по многима добрим делом одредило став тог суда.

Декларацију о заштити Дејтонског мировног споразума која ће се наћи на наредном заседању Скупштине РС предлагач Вукота Говедарица, председник СДС-а, образлаже „ревитализацијом Прудског споразума о стварању четири територијалне јединице са хрватским ентитетом на чему ради СНСД са ХДЗ-ом БиХ”.

Након што су се из Бањалуке у први мах чуле опаске да би декларација могла бити прихватљива под условом да се избаци апеловање на „добробити БиХ” и да се то замени са „добробити РС”, из Додиковог СНСД-а тврде да је реч о опозиционом алибију како би Савезу за промене остао у партнерству са СДА на нивоу БиХ. У декларацији се од Скупштине РС тражи да потврди трајно очување дејтонске уставне позиције РС и темељних начела Дејтонског споразума и додаје: „Свако нарушавање ових начела, мајоризација било ког од конститутивних народа или једнострани покушај унутрашње територијалне и сваке друге уставне прекомпозиције БиХ неприхватљиви су са становишта интереса РС.” 

Њоме се на известан начин захтева исто оно што је недавно неуспешно предлагано партнерима у Сарајеву, то јест „од свих политичких лидера да одустану од политике конфликата и да се окрену ка испуњавању европских услова”.

Упркос скорашњем неуспеху у Сарајеву многи су на становишту да не би требало бити спорно то да се из Бањалуке пошаље таква порука, али да би уместо декларативног позива и власт и опозиција требало више да се усредсреде на конкретне предлоге којима би зауставили одлазак становнштва и ојачали економију. 

Посебно ако се зна да осим међународне заједнице ни бошњачки политичари у власти у Сарајеву нипошто немају намеру пристати на поделу Федерације БиХ установљене Вашингтонским споразумом 1994. године, док су опозиционе партије Бошњака баш због таквих идеја Загреба недавно иронично и из „дубоке захвалности” предложиле декларацију којом Хрватску позивају да у духу помирења у регији Србима у Хрватској врати конститутивност, то јест „народу који је деведесетих драстично бројно смањен”.

Говедарица каже да тајминг за предлагање декларације није случајан и да је поднета у тренутку када се ради на стварању трећег ентитета.

На то у СНСД-у подсећају на раднији став по ком је трећи ентитет ствар односа у Федерацији БиХ и да ће поштовати све што се у другом ентитету договори. „Никакво задирање у територију РС не долази у обзир”, истичу у СНСД.