Deblji novčanici poslanika BiH

Sarajevo – Na zasedanju Predstavničkog doma Parlamenta BiH zakazanog za 2. april, koje bi moglo biti i istorijsko za budućnost zemlje ukoliko se usvoje zakoni o reformi policije, raspravljaće se i o Predlogu zakona o platama i naknadama u institucijama BiH. Ovaj zakonski projekat, kako je to objasnio predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, „trebalo bi da na jedinstven način reši pitanje plata u državnim institucijama” i tako „eliminiše dosadašnji sistem po kojem je u gotovo svakoj ustanovi plata određivana u skladu sa vlastitim pravilnikom”.

Međutim, kako stvari stoje novi zakon će, iako je Špirić izričito naglasio da „ovo nije zakon o povećanju plata”, znatno podebljati novčanike BH parlamentaraca, zapravo udvostručiće njihova mesečna primanja. Trenutno plata poslanika, odnosno delegata, bez dodataka koje je teško i nabrojati, iznosi 2.016 KM. Po novom zakonu to će biti 4.200 KM, zapravo oko 6.000 KM, jer, osim „gole” plate parlamentarci dobijaju 840 KM paušala, 250 na ime toplog obroka, 500 za troškove smeštaja i 400 KM za odvojeni život.

Principe novog zakona o platama juče su podržali članovi Komisije za finansije i budžet Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Predsednik ove komisije Sadik Bahtić je izjavio za „Politiku” da je, generalno, ocenjeno da će se, „usvajanjem ovog zakona stati na kraj rasipništvu”, jer u BiH, kako to on kaže, „postoji šezdesetak institucija koje po nekom svom sistemu isplaćuju plate”. On kao argument više navodi i to da u BiH institucijama plate nisu povećavane u zadnjih deset godina, a i trenutna situacija je takva, iz razloga što su plate povećane na nekim nižim nivoima vlasti, te da je od člana Predsedništva BiH bolje plaćen načelnik neke od opština.

Gotovo identično mišljenje ima i član Komisije Drago Kalabić. Na pitanje je li realno da se ovoliko podižu plate u zemlji u kojoj polovina njenih građana traži zaposlenje, on odgovara da je „sve nepravedno i nerealno ako se posmatra iz jednog ugla”. Ali, se i „dosadašnja praksa više nije mogla podneti”. U tu dosadašnju praksu, prema njegovom mišljenju, spadaju i direktori pojedinih agencija koji imaju platu između šest i osam hiljada konvertibilnih maraka”. Savet ministara BiH je, smatra Kalabić „povukao dobar potez,” jer je „predložio zakon koji će prekinuti postojeću anarhiju”.

Zakon o platama u institucijama BiH, koji je već izazvao negativne reakcije u javnosti, je koncipiran tako da je Špirićeva tvrdnja „da ovo nije zakon o povećanju plata“, donekle i tačna. Tačno je da se ne menjaju koeficijenti, ali se zato udvostručuje osnovica. Vrednost osnovice za obračun plata sada je 240 KM, a u predloženom zakonu je 500 KM, što je 85 odsto od prosečne plate u BiH . Znači, osnovna plata obračunavaće se množenjem osnovice i koeficijenta koji, u slučaju poslanika, iznosi 8,4, predsednika komisija i klubova poslanika 8,5, a predsedavajućih i zamenika predsedavajućih skupštinskih domova 8,7. Tako se dolazi do famoznih 4.200 KM, odnosno 6.000 ako dodamo i privilegije.