Дебљи новчаници посланика БиХ

Сарајево – На заседању Представничког дома Парламента БиХ заказаног за 2. април, које би могло бити и историјско за будућност земље уколико се усвоје закони о реформи полиције, расправљаће се и о Предлогу закона о платама и накнадама у институцијама БиХ. Овај законски пројекат, како је то објаснио председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић, „требало би да на јединствен начин реши питање плата у државним институцијама” и тако „елиминише досадашњи систем по којем је у готово свакој установи плата одређивана у складу са властитим правилником”.

Међутим, како ствари стоје нови закон ће, иако је Шпирић изричито нагласио да „ово није закон о повећању плата”, знатно подебљати новчанике БХ парламентараца, заправо удвостручиће њихова месечна примања. Тренутно плата посланика, односно делегата, без додатака које је тешко и набројати, износи 2.016 КМ. По новом закону то ће бити 4.200 КМ, заправо око 6.000 КМ, јер, осим „голе” плате парламентарци добијају 840 КМ паушала, 250 на име топлог оброка, 500 за трошкове смештаја и 400 КМ за одвојени живот.

Принципе новог закона о платама јуче су подржали чланови Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Председник ове комисије Садик Бахтић је изјавио за „Политику” да је, генерално, оцењено да ће се, „усвајањем овог закона стати на крај расипништву”, јер у БиХ, како то он каже, „постоји шездесетак институција које по неком свом систему исплаћују плате”. Он као аргумент више наводи и то да у БиХ институцијама плате нису повећаване у задњих десет година, а и тренутна ситуација је таква, из разлога што су плате повећане на неким нижим нивоима власти, те да је од члана Председништва БиХ боље плаћен начелник неке од општина.

Готово идентично мишљење има и члан Комисије Драго Калабић. На питање је ли реално да се оволико подижу плате у земљи у којој половина њених грађана тражи запослење, он одговара да је „све неправедно и нереално ако се посматра из једног угла”. Али, се и „досадашња пракса више није могла поднети”. У ту досадашњу праксу, према његовом мишљењу, спадају и директори појединих агенција који имају плату између шест и осам хиљада конвертибилних марака”. Савет министара БиХ је, сматра Калабић „повукао добар потез,” јер је „предложио закон који ће прекинути постојећу анархију”.

Закон о платама у институцијама БиХ, који је већ изазвао негативне реакције у јавности, је конципиран тако да је Шпирићева тврдња „да ово није закон о повећању плата“, донекле и тачна. Тачно је да се не мењају коефицијенти, али се зато удвостручује основица. Вредност основице за обрачун плата сада је 240 КМ, а у предложеном закону је 500 КМ, што је 85 одсто од просечне плате у БиХ . Значи, основна плата обрачунаваће се множењем основице и коефицијента који, у случају посланика, износи 8,4, председника комисија и клубова посланика 8,5, а председавајућих и заменика председавајућих скупштинских домова 8,7. Тако се долази до фамозних 4.200 КМ, односно 6.000 ако додамо и привилегије.