Srbija drži ključ, ne EU

Da li je korisno ponuditi Srbiji ubrzano pridruživanje Evropskoj uniji? Tačke gledišta se po ovom pitanju razlikuju unutar EU. Neki pozivaju da se Srbiji što pre pruži mogućnost dobijanja statusa zemlje kandidata tvrdeći da je to najbolja garancija stabilne Srbije koja gleda ka zapadu umesto da padne u ruke Rusiji. To bi, takođe, kako tvrde, olakšalo bol Srbije zbog gubitka Kosova, zemlje koju su većina članica Evropske unije priznale. U „Tajmsu” 12. marta, ministri spoljnih poslova Francuske i Švedske, Bernard Kušner i Karl Bilt, založili su se da se Srbiji što pre da status zemlje kandidata. Budućnost u Evropskoj uniji nema alternativu, pišu oni.

Mi, takođe, mislimo da je Srbiji mesto u Evropi. Ipak, suprotno drugim članicama, mi ne želimo da ublažimo uslove koje je Evropska unija postavila Srbiji kako bi se ostvario taj cilj. Srbija mora ispuniti sve kriterijume pre nego što Sporazum o asocijaciji i pridruživanju može biti potpisan – što je sledeći korak u procesu pridruživanja.

Puna saradnja sa Međunarodnim sudom za zločine u bivšoj Jugoslaviji je jedan od kriterijuma. Oko toga nema pregovaranja. Posle svega, ta saradnja je odraz standarda vladavine prava kojom se rukovodi Evropa. Kao potencijalni član evropske porodice, Srbija mora da ispuni te standarde. Iako razumemo osetljivost problema, osećamo da Srbija mora da se suoči sa svojom bliskom prošlošću i raščisti sa njom. Trenutno, četiri osumnjičena su na slobodi. Ratko Mladić se tereti za zločine protiv čovečnosti – najozbiljnije zločine počinjene u Evropi od Drugog svetskog rata. Trebalo bi da bude veoma jasno ko je odgovoran za ogromnu tragediju koja se dogodila 1995. u i oko Srebrenice. Kakvu utehu i pravdu mogu imati žrtve, ako on izbegne suđenje? Hapšenje Mladića i njegovo izručivanje Hagu bio bi najbolji dokaz da Srbija želi da bude deo Evrope i da prihvata evropske vrednosti.

Ubrzano potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne sme se koristiti kao podsticaj koji pomaže proevropskim političarima u Srbiji da dođu do uspeha na izborima. Pokazali bismo slabu privrženost svojim pravilima ukoliko bismo dozvolili da na proces proširenja utiče oportunizam. Pri čemu, ne postoje bilo kakve garancije da bi popuštanje kriterijuma dovelo do poboljšanja stabilnosti na Balkanu i reformi u Srbiji. Zapravo, ukoliko bi Evropska unija ispustila uslov saradnje sa Međunarodnim sudom za zločine u bivšoj Jugoslaviji, to bi bila podrška nacionalistima u Srbiji. Očigledna interpretacija bi bila da je Kosovo prodano od strane proevropskih političara u Srbiji. Nacionalističke stranke bile bi ohrabrene u svojim zabludama i odnele bi pobedu oštetivši kredibilitet Evropske unije.

Drugim rečima, sama Srbija će odlučiti kojom brzinom će se kretati prema EU. Srbija drži ključ, ne Evropska unija. U januaru, Evropska unija je ponudila Srbiji politički dijalog koji potvrđuje perspektivu članstva u EU. Evropska unija je rekla da je spremna da radi sa Srbijom kako bi sagledala na koji način se može ubrzati progres ka konačnom članstvu. Smatramo da je Evropska unija napravila značajnu ponudu ovim činom. Razočaravajuće je da vlada u Beogradu to još nije prihvatila.

Naravno, mi ne želimo da udaljimo Srbiju od Evropske unije. Ipak, naš glavni cilj je da budemo sigurni da se Evropska unija ne udaljava sama od sebe. Pod ovim podrazumevamo da ne smemo dozvoliti da vrednosti, koje su osnova našeg uspešnog evropskog partnerstva, poput demokratije, slobode i poštovanja ljudskih prava, budu podrivane. Evropska unija bi značajno oštetila svoj kredibilitet ukoliko bi tražila kompromis među svojim principima. Ne bi trebalo da idemo tim putem.

Ono što bi trebalo da radimo je da približimo ljude u Srbiji Evropi. Trebalo bi da objasnimo za šta se zalaže Evropa i šta to može da znači za njih. Ovo znači: aktivna diplomatija s ciljem da prenesemo poruku ljudima u Srbiji šta Evropa radi i šta je postigla. To, takođe, znači da dovedemo ljude da kontaktiraju jedni sa drugima, podržimo razmenu iskustava među mladima, studentima i umetnicima. Ove teme su bile otvorene kroz ponuđeni politički dijalog. Evropska komisija mora sada da se nadoveže na to. Evropska unija će znatno povećati broj stipendija za mlade iz Srbije koji žele da studiraju u zemljama EU. Takođe, Evropska unija podržava građanske organizacije u Srbiji kako bi pojačala demokratiju.

Mi želimo da pomognemo Srbiji da izađe na put ka Evropi. Onda će biti na ljudima u Srbiji da se opredele da li su za ili protiv budućnosti u Evropi.

ministar spoljnih poslova HolandijeKarel de Guht, ministar spoljnih poslova Belgije, za „Politiku”