Radovi van puta

Izgradnja autoputa od Horgoša do Požege, jedino je sigurno, neće početi 1. aprila. Kad će i da li će, kako i čijim sredstvima, za sada se ne zna, niti iko u Vladi Srbije može da ponudi pouzdan odgovor.

Čak ni posle jučerašnje agencijske vesti da su predstavnici konzorcijuma „Alpina Por” na sastanku u kabinetu potpredsednika vlade Božidara Đelića prihvatili ponudu da im se rok za ispunjenje ugovorenih finansijskih obaveza sa 31. marta produži za 90 dana. Ta tri meseca, po Đelićevoj oceni, razuman su rok da se sa koncesionarom pregovaraju i ispune svi finansijski i tehnički uslovi za početak gradnje.

Mihailo Marković, pomoćnik ministra za infrastrukturu i premijerov savetnik Branislav Ristivojević, tokom dana su negirali informaciju da je koncesionar pristao na produženje roka. Marković je i jasno stavio do znanja: „Ispred vlade samo sam ja zadužen za ugovor o koncesiji i za pregovore s koncesionarima”, a Ristivojević je dodao „da se o produženju roka koncesionar još nije izjašnjavao” i da će „pismeno obavestiti vladu kako oni vide izlaz iz ove situacije”.

– Kad predsednik vlade dobije formalno mišljenje koncesionara probaćemo da obezbedimo da vlada na vreme donese odluku kojom se čuva da ostane na snazi ugovor o izgradnji autoputa.

Odgovora o tome kada će i ko graditi autoput nema ni nakon pisane inicijative ministara iz redova Demokratske stranke G17 i SDP, juče u podne upućene premijeru Vojislavu Koštunici da sazove sednicu vlade na kojoj bi se donela i zvanična odluka o produženju roka. I upozorenja da ukoliko se to ne učini da će koncesija propasti, ili tačnije, da će ugovor o koncesiji 31. marta u ponoć postati ništavan.

Uz objašnjenje da do polaska iz vlade nije dobio formalni predlog, zatečen novinarskim pitanjem na konferenciji za medije u prostorijama svoje partije, Koštunica nije apriori odbio mogućnost da se inicijativa razmotri, insistirajući da se poštuje procedura po kojoj se vladine odluke donose:

„Razmotriću svaki predlog da Srbija između dve mogućnosti izabere pravu i dobije autoput Horgoš–Požega”.

Iz Koštuničinih objašnjenja i ocena koje su usledile više je nego jasno da će premijer biti tvrd orah za nove predloge. Odbijanje, kako kaže, „razumnog, pravno utemeljenog i dobrog predloga Ministarstva za infrastrukturu” na prekjučerašnjoj sednici vlade, nazvao je „štetočinskom i destruktivnom odlukom” većine iz DS i G17. I obećao: „Učinićemo sve da se poništi takva odluka”.

– Najvažnije je da Srbija dobije autoput i da radovi započnu početkom aprila, rekao je Koštunica, dodajući da „zabrinuti koncesionari pregovaraju sa Ministarstvom za infrastrukturu”.

Kad se sve sabere, posle prekjučerašnje sednice vlade na kojoj je većinski odbijen predlog Ministarstva za infrastrukturu da vlada odobri početak radova i konferencije za medije na kojoj su se ministri sukobili, jučerašnji dan je obeležen ćutanjem koncesionara, „Alpine Por”, njihovih bankara iz „Dojče banke” i kontradiktornim vestima iz Nemanjine 11.

U izjavama novinarima, predstavnici i narodnjačkog i demokratskog bloka ubeđivali su javnost da oni jesu za autoput, ali i dokazivali ispravnost rešenja koje nude. Pozivajući se, svi do jednog, na ugovor o koncesiji, potpisan prošlog 30. marta.

A šta zapravo piše u ugovoru ili bolje u osnovnom ugovoru koji je posle mnogo bitke objavljen na vladinom sajtu, istina bez svih aneksa.

Prevedeno na obični jezik, u ugovoru piše da ukoliko do ponedeljka u ponoć koncesionar kome je dodeljena koncesija za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege ne ispuni prethodni uslov – finansijski ne zatvori posao, odnosno Vladi Srbije ne dostavi dokaze da ima bankarsku podršku za realizaciju celog projekta (potvrda Dojče banke da stoji iza projekata i tri garancije, predviđene ugovorom), ugovor neće stupiti na snagu i neće biti obavezujući ni u kom pogledu. Baš tako piše, kao što se jasno kaže da je koncesionar dužan da završi i preda koncedentu – državi Srbiji do dana finansijskog zatvaranja posla i konačnu studiju izvodljivosti, konačan finansijski plan i dokaz o konačnom izvršenju finansijskih obaveza.

Mada niko iz vlade ni jednog trenutka nije jasno i precizno pobrojao šta to koncedent od ugovornih obaveza nije ispunio, jasno je da „Alpina Por” nije zaokružila finansijsku konstrukciju, da Dojče banka ne može ili ne želi da ovog trenutka finansijski stane iza koncesije, što je stavila do znanja i vladi, i da su šanse da se uslov svih uslova za bilo kakav početak do ponedeljka u ponoć ispune – nikakve.

U tom slučaju dokument, koji je u ime države Srbije potpisao Velimir Ilić, upućuje na raskid ugovora na zahtev koncedenta. Jer sve i da je sve druge uslove ispunio, koncesionar nije dostavio garancije i druga sredstva obezbeđenja. U tom slučaju koncedent je, po ugovoru, dužan da koncesionara pismeno obavesti o neizvršenju obaveza, ali i da ga pošalje na popravni: da mu odredi razuman rok i korektivne mere koje smatra potrebnim za otklanjanje uzroka koji mogu dovesti do prestanka, odnosno raskida ugovora.

I to je zapravo odluka koju su juče Koštunici predložili Đelić i ministri Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić. I to je čini se jedino formalnopravno ispravno rešenje koje bi, bar privremeno, spasilo da koncesija ne propadne.

Istina, odluka o produženju roka ništa ne garantuje. Jer, pitanje je da li će Dojče banka, koja je inače tražila odlaganje do decembra, biti spremna da u roku od tri meseca stane iza projekta, za koji upućeni tvrde da je, po dužini puta, jedna od trenutno najvećih koncesija u svetu. Ukoliko se juče predložena odluka, ipak, usvoji, to bi zahtevalo izmene postojećeg ugovora, odnosno potpisivanje novog ili novih aneksa. Recimo, stavljanje van snage, na rok od tri meseca, odredbi o raskidu ugovora.

Drugo rešenje, koje je ponudio ministar Velimir Ilić, odnosno ono rešenje koje je njemu predložio koncesionar „Alpina Por”, a koje je odbijenovećinom glasova u vladi, nije predviđeno postojećim ugovorom ili mi nismo uspeli da za njega pronađemo osnov u ugovoru. Ono bi, najjednostavnije rečeno, značilo da gradnja počne kršenjem ugovora – bez prethodnog finansijskog zatvaranja posla i praktično na časnu reč. Da radove finansira sam koncesionar, odnosno koncesiono preduzeće, bez podrške i garancija banke.

Ma koliko bilo dokaz rešenosti da se autoput gradi, ovo rešenje ničim ne garantuje da će put biti i sagrađen. U krajnjem slučaju oni koji bi glasali za takav scenario, preuzeli bi veliku odgovornost da do najsitnijih detalja obezbede državu Srbiju u slučaju da se kase koncesionara isprazne i da gradnja stane.

(/slika2)Jer sve dok gradnja ne počne, pa čak i ako se ugovor raskine, „ugovorne strane su saglasne da neće podnositi odštetne zahteve”. Ukoliko bi u nekoj fazi nakon početka radova došlo do loma, sudovi i arbitraža bi imali pune ruke posla. A ti procesi znaju da potraju i godinama, u kojima drugi koncesionar ne bi mogao da bude uveden.

Naravno, postoji i treći scenario: da vlada sada ništa ne preduzme, da put ne počne da se gradi, da se ne produži rok koncesionaru za ispunjenje ugovornih obaveza i da odluka o ovom ugovoru ili nekom drugom, o izgradnji ovog autoputa kroz koncesiju ili iz drugih, budžetskih ili kreditnih izvora, sačeka novu vladu. U tom slučaju, ako bi se i nova vlada opredelila opet za gradnju, odnosno finansiranje kroz koncesiju, onda bi najverovatnije sledilo raspisivanje novog tendera. A to bi značilo bar najmanje godinu i po do početka radova.

Na pitanje kako je, po tvrdnjama Ilića, pre neki dan pristao na početak gradnje, bez finansijskog zatvaranja posla a potom promenio odluku, od potpredsednika Đelića se juče nije moglo saznati. Ministar Dragan Đilas je negde protumačio da je pogrešno protumačen. Dinkić, s druge strane, nije odgovarao na pitanja o koncesiji. Ni na ono, kako bi se put sagradio iz domaćih izvora, kakvu je mogućnost najavio prekjuče. Ilić ni juče nije objasnio koja je garancija završetak gradnje bez garancija. Ministar finansija Mirko Cvetković, kako saznajemo, ceo dan se svojski trudio, nad papirima da rastumači do detalja, šta je to zaista marta prošle godine ugovorila prethodna vlada, odnosno tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. Onda nije ni čudo, što običnom svetu mnogo toga nije jasno.

Na potezu je premijer Koštunica – da do ponedeljka zakaže bar telefonsku sednicu vlade. Naravno, kad mu, po proceduri za odlučivanje, stignu svi formalni predlozi.