Rotkvice smanjuju holesterol i masnoće

Latinsko ime Raphanus sativus mnogima ne znači mnogo, ali malo ko nije čuo i probao rotkvice. Prolećno povrće crvenih plodova raste u vezicama zajedno s lišćem i tako se prodaje na pijacama i u supermarketima. Pretpostavlja se da potiče iz južne Azije i da mu je predak divlja vrsta Raphanus raphanistrum, sa obala Sredozemlja.

Rotkvica je jedna od retkih biljaka koja nakon samo 20 do 30 dana od sejanja daje jedar, ukusan, sočan i hrskav plod, tačnije – jestivi koren.

Po biohemijskom sastavu slična je crnoj rotkvi, ali je ukusnija i lakše se vari. Energetska vrednost rotkvice je veoma skromna, samo 16 kalorija na 100 grama, od čega na vodu otpada 95,27 odsto, na ugljene hidrate 3,40 posto, dok belančevina i masti gotovo da nema.

Rotkvica je odličan izvor vitamina Ce, dok su drugi vitamini prisutni samo u tragovima. Njen sadržaj vitamina Ce zadovoljava 31,25 odsto preporučenih dnevnih potreba, a poznata je i njena značajna uloga u metabolizmu, uticaj u formiranju kolagena, održavanju desnih zdravima, apsorpciji gvožđa, celokupnom poboljšavanju imunološkog sistema…

Rotkvice sadrže razne minerale: kalcijum (25 miligrama), fosfor (20 mg), kalijum (233 mg), gvožđe (0,34 mg). Odnos kalcijuma i fosfora je takav da omogućava dobru apsorpciju kalcijuma. Povrće ima karakterističnu crvenu boju zbog pigmenta antocijana, a smatra se da on ima povoljan uticaj na zdravlje. Ispitivanjima je potvrđeno da je intenzitet boje u direktnoj vezi sa antioksidativnim dejstvom.

Rotkvica je dobra kao borac protiv bakterija i gljivica u želucu i crevima, kod nadutosti, proliva i zatvora, jer postiče peristaltiku creva i lučenje probavnih sokova. Smanjuje nivo holesterola i masnoća u krvi, rastvara sluz kod prehlade i kašlja, dobra je za nervni sistem. Opšta je preporuka svima koji se rekreativno ili profesionalno bave sportom da konzumiraju rotkvice, jer imaju blagotvorno dejstvo na ceo organizam.