Ostavka generala Balujevskog

Šef generalštaba Rusije, zamenik ministra odbrane general Jurij Balujevski podneo je ostavku na dužnost glavnokomandujućeg, međutim general je od februara bez poziva na raport kod šefa države, u isto vreme i vrhovnog komandanta oružanih snaga, čime bi se ukazalo da se ostavka eventualno prihvata u Kremlju, navodi nekoliko ruskih listova. Listovi spekulišu mogućnošću da predsedniku Putinu ne odgovara da se fascikla očigledne krize odnosa unutar Ministarstva odbrane otvara baš u trenutku smene na vrhu države, pre nego što u „najvažniju stolicu” zemlje (7. maja) sedne izabrani Dmitrij Medvedev .   

Balujevski je već duže vreme nezadovoljan reformama u vojnom resoru, koje preduzima Anatolij Serdjukov, civil imenovan za ministra odbrane u Putinovom nastojanju da se u vojsci „srede knjige”, jer rastući budžet (s pet milijardi 2000. godine, na 40 milijardi dolara 2008!) ne donosi željene efekte. Ministar Serdjukov se pre imenovanja (u proleće 2007) dobro pokazao u resoru za poreze. Računalo se, ima „borbenog iskustva” da bi se mogao snaći i u „ofanzivi” s brojevima armije.     

„Rezultat je (povećanog ulaganja,P.P.) neznatan, ako ne ništavan: nema novog oružja, male su plate, rašireno nezadovoljstvo”, citiran je s ocenom stanja u armiji Pavel Felgenauer, vojni analitičar „Nove gazete”. Felgenauer misli da je reč o „stvarnoj korupciji”. On „ne zna da li će reforme na kojima insistira Serdjukov učiniti stvari boljim”, ali misli da je to kako one danas izgledaju „nepodnošljivo, i Putin je zbog toga i odredio Serdjukova, sa zadatkom da raščisti situaciju”, citiran je Felgenauer.

Štampa kaže, Balujevski je teško doživeo pre svega to što na čelo resora vojnog stiže jedan civil. Pa onda, i s kakvom apsolutno nevojničkom biografijom – neko ko je počeo karijeru prodavanjem nameštaja, a produžio pročešljavanjem poreza.

Jesenas, kada je novi ministar ponudio da se povuče iz Ministarstva, s obzirom na to da je za predsednika vlade imenovan njegov tast Zupkov, Balujevski je, vele, skoro poskočio, živnuo je. Pripisuje mu se da je čak rekao da bi naspram Serdjukova „Ministarstvo odbrane mogla da vodi i žena” (RFE/RL). Serdjukov je ovim bio možda uvređen, ali nije ustuknuo. Pre svega, Putin je odbio ministrovu ponuđenu ostavku. Ubrzo, u Ministarstvo je pristiglo i još više „civilnih trupa”, i ne samo iz redova poreznika nego i „bivših” iz službe bezbednosti.

Nedavno je objavljeno da Ministarstvo rasprodaje i skida s knjigovodstva suvišnu vojnu imovinu. Navedeno je da je perje uniformisanih (ko zna zašto) počelo da se kostreši već u tom trenutku, ali „civilna četa” je marširala dalje. Pomenuto je da će se ministarstvo rasteretiti pojedinih „suvišnih funkcija”. Onda je u novinama saopšteno da predstoji i drastično smanjenje resornog uniformisanog personala, za čak 40 odsto ljudi. A januara je rečeno da komanda mornarice mora da se seli na more – iz Moskve u Sankt Peterburg.

Štampa kaže, Balujevski je posle te odluke zatražio raport o ostavci. Bez obzira na to što mu je Putin takoreći upravo produžio rok, do 2011. Međutim, to je bio već treći zahtev Balujevskog da bude razrešen. Navodno, u duši generala se konačno prelomilo februara, kada je njegov niže rangirani kolega general Viktor Vlasov (odgovoran za vojnu stanogradnju) izvršio samoubistvo u kancelariji unutar ministarstva. Sada se objašnjava da je general Vlasov posegnuo na sebe posle „ribanja” kod ministra Serdjukova.

„Nezavisimaja gazeta” piše da je šef generalštaba Balujevski možda prvi, ali da u redu ima još generala sa spremljenom ostavkom. Među njima je tobože i general Vasilij Smirnov, na čelu generalštabnog direktorata za popunu armijskog sastava. Svi listovi se, dabome, pozivaju na svoje anonimne izvore, tvrdeći da su u resoru suzdržani, pošto imaju u vidu delikatnost smene u Kremlju, i ne žele da u nevreme podižu prašinu. Otprilike, dosledno onom – za rđavu vest uvek ima vremena, čuće se.