Оставка генерала Балујевског

Шеф генералштаба Русије, заменик министра одбране генерал Јуриј Балујевски поднео је оставку на дужност главнокомандујућег, међутим генерал је од фебруара без позива на рапорт код шефа државе, у исто време и врховног команданта оружаних снага, чиме би се указало да се оставка евентуално прихвата у Кремљу, наводи неколико руских листова. Листови спекулишу могућношћу да председнику Путину не одговара да се фасцикла очигледне кризе односа унутар Министарства одбране отвара баш у тренутку смене на врху државе, пре него што у „најважнију столицу” земље (7. маја) седне изабрани Дмитриј Медведев .   

Балујевски је већ дуже време незадовољан реформама у војном ресору, које предузима Анатолиј Сердјуков, цивил именован за министра одбране у Путиновом настојању да се у војсци „среде књиге”, јер растући буџет (с пет милијарди 2000. године, на 40 милијарди долара 2008!) не доноси жељене ефекте. Министар Сердјуков се пре именовања (у пролеће 2007) добро показао у ресору за порезе. Рачунало се, има „борбеног искуства” да би се могао снаћи и у „офанзиви” с бројевима армије.     

„Резултат је (повећаног улагања,П.П.) незнатан, ако не ништаван: нема новог оружја, мале су плате, раширено незадовољство”, цитиран је с оценом стања у армији Павел Фелгенауер, војни аналитичар „Нове газете”. Фелгенауер мисли да је реч о „стварној корупцији”. Он „не зна да ли ће реформе на којима инсистира Сердјуков учинити ствари бољим”, али мисли да је то како оне данас изгледају „неподношљиво, и Путин је због тога и одредио Сердјукова, са задатком да рашчисти ситуацију”, цитиран је Фелгенауер.

Штампа каже, Балујевски је тешко доживео пре свега то што на чело ресора војног стиже један цивил. Па онда, и с каквом апсолутно невојничком биографијом – неко ко је почео каријеру продавањем намештаја, а продужио прочешљавањем пореза.

Јесенас, када је нови министар понудио да се повуче из Министарства, с обзиром на то да је за председника владе именован његов таст Зупков, Балујевски је, веле, скоро поскочио, живнуо је. Приписује му се да је чак рекао да би наспрам Сердјукова „Министарство одбране могла да води и жена” (РФЕ/РЛ). Сердјуков је овим био можда увређен, али није устукнуо. Пре свега, Путин је одбио министрову понуђену оставку. Убрзо, у Министарство је пристигло и још више „цивилних трупа”, и не само из редова порезника него и „бивших” из службе безбедности.

Недавно је објављено да Министарство распродаје и скида с књиговодства сувишну војну имовину. Наведено је да је перје униформисаних (ко зна зашто) почело да се костреши већ у том тренутку, али „цивилна чета” је марширала даље. Поменуто је да ће се министарство растеретити појединих „сувишних функција”. Онда је у новинама саопштено да предстоји и драстично смањење ресорног униформисаног персонала, за чак 40 одсто људи. А јануара је речено да команда морнарице мора да се сели на море – из Москве у Санкт Петербург.

Штампа каже, Балујевски је после те одлуке затражио рапорт о оставци. Без обзира на то што му је Путин такорећи управо продужио рок, до 2011. Међутим, то је био већ трећи захтев Балујевског да буде разрешен. Наводно, у души генерала се коначно преломило фебруара, када је његов ниже рангирани колега генерал Виктор Власов (одговоран за војну станоградњу) извршио самоубиство у канцеларији унутар министарства. Сада се објашњава да је генерал Власов посегнуо на себе после „рибања” код министра Сердјукова.

„Независимаја газета” пише да је шеф генералштаба Балујевски можда први, али да у реду има још генерала са спремљеном оставком. Међу њима је тобоже и генерал Василиј Смирнов, на челу генералштабног директората за попуну армијског састава. Сви листови се, дабоме, позивају на своје анонимне изворе, тврдећи да су у ресору суздржани, пошто имају у виду деликатност смене у Кремљу, и не желе да у невреме подижу прашину. Отприлике, доследно оном – за рђаву вест увек има времена, чуће се.