Moguća rokada Ivanića i Dodika

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Još se nije pošteno osušilo mastilo na glasačkim listićima sa lokalnih izbora od prošle godine, a već se uveliko puštaju probni baloni i razmatraju mogući kandidati za najvažnije državne poslove i prave varijante stranačkog udruživanja za izbore koji će biti održani dogodine. 

Mediji minulih sedmica plasiraju saznanja o mogućim opcijama te buduće saradnje, poput onih da se razgovara o nekoj vrsti opozicionog udruživanja Partije demokratskog progresa (PDP) u kojoj je počasni predsednik Mladen Ivanić sa NDP-om Dragana Čavića, možda čak i u jedinstvenu partiju.

Kao plod te saradnje nagoveštena je opcija koja je najviše zagolicala političku čaršiju, a koju je zasad otvoreno izneo jedino Zdravko Krsmanović, potpredsednik Čavićevog NDP-a, ustvrdivši, donekle i ultimativno prema SDS-u kao najjačoj opozicionoj stranci, kako bi Mladen Ivanić mogao biti kandidat za predsednika Republike Srpske, ispred dela opozicije, a da se tome priduže „oni koji žele”.  

To što Dodik nakon dva mandata više nema ustavno pravo na kandidaturu za predsednika RS, funkcije sa koje se predlaže mandatar za sastav Vlade RS – najvažniju političku poziciju, a koju po pravilu dobija partija koja osvoji najviše mandata u Skupštini RS – čini zanimljivim i spekulacije o raspodeli kandidatura za naredne izbore, koje mnogi iz niza razloga drže najvažnijim od Dejtona.  

Znajući da će blok oko Dodika i njegovog SNSD-a teško naći adekvatnog kandidata koji bi mogao parirati Ivaniću, posebno jer je viđeniji funkcioner Dodikove partije Igor Radojičić nedavno zaseo u fotelju gradonačelnika Banjaluke odakle se, kako je tvrdio, ne namerava pomerati, cela situacija postaje zamršenija. 

A posebno radi toga što su mediji Dodika nakon naredne godine najčešće viđali u fotelji u Sarajevu, i to na mestu člana Predsedništva BiH iz RS.

Iako je mnogima teško zamisliti Dodika u Predsedništvu BiH, mada je i sam na pitanja o toj mogućnosti odgovarao načelno, bez potvrde ili negiranja, jednom prilikom rekavši da je u politici sve otvoreno i da će novinarku jedne sarajevske televizije koja ga je to upitala „prvu obavestiti ukoliko bude kandidat za Predsedništvo”, gde bi, sa politikom kakvu je dosad zastupao, teško mogao imati iole dostojnog protivkandidata.  

Takvoj mogućnosti „rokade”, a znajući za Dodikov stav prema Sarajevu, u prilog na izvestan način može da ide i nedavno otvorena zgrada institucija RS u Istočnom Sarajevu, koja je namenjena za potrebe srpskih predstavnika u zajedničkim organima BiH, ali ne treba ni zanemariti utisak koji su mnogi mediji i analitičari nebrojeno puta ponovili o tome da se Dodik i Ivanić u svojim politikama postepeno približavaju. Na izvestan način i izjave Zdravka Krsmanovića doprinose takvom uverenju, koji kaže da u grupi bliskih partija sem PDP-a u budućnosti vidi i DNS Marka Pavića (lojalna članica Dodikove koalicije) uveravajući kako bi time bio formiran treći blok partija, kao pandan SDS-u i SNSD-u, rekavši kako čak i u Dodikovom SNSD-u „ima sjajnih ljudi poput Radojičića kom ne možete ništa reći”. 

Spekulacije o tome da bi Ivanić mogao biti zajednički kandidat opozicije za predsednika RS, lider SDS-a Vukota Govedarica nije mogao da potvrdi, rekavši samo da je „još rano pričati o kandidatima” dok Dodik to „ne komentariše nikako”.  

I sam Dodik već je krenuo u svojevrsno pozicioniranje za naredne opšte izbore, rekavši da će svu dosad viđenu politiku dva politička bloka građani oceniti već naredne godine, a da on sam nema nikakvu sumnju kako će to izgledati. 

Znajući da Dodik ne odstupa od „čvrste nacionalne politike”, koju neki vide kao populističku u okviru koje i dalje ne propušta priliku da suparnički politički blok u svakoj prilici naziva „izdajnicima” ili „poslušnicima Bakira Izetbegovića”, svakodnevno nalazeći sve više povoda za takve opaske, analitičari skreću pažnju na to da ni sama opozicija nije formulisala prepoznatljivu nacionalnu i ekonomsku politiku kojom bi privukla birače i na jasan način se oduprla dominantnoj Dodikovoj politici. 

Takva politika opozicije, uglavnom su u tome složni posmatrači političkih prilika, sem čvrstih i jasnih stavova u pogledu pozicije Srpske u odnosima sa Sarajevom kao i relacija Banjaluke sa Beogradom, do čega građani veoma drže, morala bi neminovno uobziriti i konkretne ekonomske planove.   

Prvenstveno u pogledu ekonomske klime i uslova poslovanja, kao i planova rešavanja ogromnih problema u javnom sektoru i svim onim društvenim segmentima u kojima to nije uspela da reši aktuelna vlast, koja tone u zaduživanje za tekuće poslovanje, a za čije se rešavanje još uvek ne čuju koncizni i razumljivi predlozi opozicije koja u delovanju samo reaguje na tempo koji diktira Dodik.