Pupinovi pronalasci i snovi

Naučnik iz Idvora ima svoj most u Beogradu i krater na Mesecu, a manje je poznato da ima i svoje kolo i pastoralu. Kompozitor Vladimir Konstantinović komponovao je „Pupinovo kolo”, koje je prvi put izvedeno u Los Anđeles holu na Vidovdan 1914. godine. Na internetu se može slušati „Pastorala Mihajlo Pupin”, koju bez predaha svira na fruli njen autor maestro Bora Dugić.

Svi podaci i svi detalji o našem naučniku sada mogu da se pronađu na jednom mestu, u monografiji „Naučnik i patriota Mihajlo Idvorski Pupin”, koja je nedavno predstavljena u gimnaziji „Uroš Predić” u Pančevu. Pre tačno 150 godina mladić iz Idvora je ovde krenuo u školu i taj jubilej bio je povod da dva naučnika, dva Dragoljuba – dr Martinović i dr Cucić, naprave ilustrovanu monografiju, u kojoj se, pored poznatih činjenica, nalaze i ekskluzivni detalji, koji do sada nigde nisu objavljeni.

Na primer, zna se da je Pupin dobio Pulicerovu nagradu za svoju autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka”, koja je u SAD uvrštena u školsku lektiru, ali sada prvi put možemo da pročitamo da žiri nije bio jednoglasan. Naime, Pupin je 1924. godine dobio Pulicera u kategoriji „Biografije i autobiografije”. Žiri koji je odlučivao o ovoj nagradi imao je tri člana, a predsednik žirija Vilijam Alen Vajt dao je glas drugom kandidatu. Vajt je bio čuveni novinski izdavač, političar i autor, takođe dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografiju, koja mu je dodeljena posthumno 1947. godine.

„Mislim da je Džordanova knjiga bolja, ali jednako snažno osećam da je Pupinova knjiga izvanredna i da odluka neće izazvati protest”, napisao je Vajt u obraćanju sekretaru Univerziteta Kolumbija. Drugi član žirija, istoričar Rojal Kortezus, bio je oduševljen Pupinovom knjigom: „Ne mogu reći kako snažno saosećam sa Pupinom. Ovo je prvoklasni primer amerikanizma, procesa amerikanizacije, čoveka koji je potpuno prilagođen geniju zemlje i vraćanju duga, da tako kažem, zapisavši sve. Dobro je napisano i interesantno. Čini mi se da potpuno prikazuje stanje našeg malog američkog postignuća, živeći život i zabeleživši ga”, napisao je Kortezus u pismu Vajtu. Treći član žirija Henri Dvajt Sedvik, čuveni advokat, akademik i autor mnogih biografija, između ostalih Horacija i Marka Aurelija, jednostavno je napisao predsedniku žirija: „Pupinova autobiografija je najbolja i ja ću svoj glas dati njemu”.

Te godine Pulicerova nagrada je dodeljena i u kategoriji za istoriju, za karikaturu-crtež, za poeziju, za roman i za dramu. U monografiji je objavljena i fotografija diplome i medalje koju je te 1924. godine dobio Pupin, a autori su pronašli i nekoliko sličnosti koje povezuju naučnika i čuvenog novinara.

Džozef Pulicer (1847–1911) bio je mađarski Jevrejin rođen u Maku, 200 kilometara jugoistočno od Budimpešte, u Austrijskom carstvu. Dakle, ističu autori, rođen je u istoj državi, prilično blizu Idvora i u približno vreme kao Pupin. Posle očeve smrti, opet kao i u slučaju Pupina, Pulicer je 1864. godine emigrirao u Ameriku. Nakon građanskog rata postaje prvo novinar, a potom i vlasnik jednog časopisa. Uložio je velika sredstva u razvoj žurnalistike na Univerzitetu Kolumbija, koji će nakon njegove smrti, 1917. godine, uspostaviti nagradu nazvanu po njemu.

Mihajlo Pupin rođen je 1854. godine u Idvoru u Banatu. Međutim, svi zvanični američki izvori tvrde da je rođen 1958. godine, a to je zato što je Pupin slagao podatak o godini rođenja kad se upisivao na koledž Kolumbija u Njujorku. Danas njegovo ime nose laboratorija i zgrada Instituta za fiziku na Univerzitetu Kolumbija, zatim Institut za telekomunikacije i elektroniku u Beogradu, Tehnički fakultet u Zrenjaninu, osam škola u Srbiji, jedan krater na Mesecu, medalje za pronalazaštvo, stotine ulica u gradovima širom bivše Jugoslavije i naravno – most u Beogradu.

Kako je Pupin učio, o čemu je sanjao i šta ga je vodilo ka pronalascima iz oblasti elektronike i telekomunikacija – sve je objedinjeno u monografiji koju je finansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a izdavač je Dom kulture „Mihajlo Pupin” u Idvoru. U monografiji se može naći i detaljan opis svih nagrada koje je Pupin dobio, među kojima su Edisonova medalja i Eberova nagrada.

Detaljno je objašnjen značaj svih Pupinovih pronalazaka, kojih ima i više nego što zvanični podaci govore. Knjiga je namenjena prvenstveno mladima, a cilj je da Pupin dobije u školskim programima mesto koje zaslužuje.

Dečak iz Idvora bio je opčinjen zvukom. O tome svedoči i njegova priča iz autobiografije kako je noću čuvao volove i kako je u mrklom mraku banatske ravnice mogao da zna gde se volovi nalaze, kojom se brzinom kreću, pa čak i da ih čuje kako pasu. Pupin je još tada imao viziju radio-talasa, telefonije i radio-tehnike.

Knjiga otkriva kako je Pupin bio opčinjen srpskom tradicijom i američkim prosperitetom, da je izumeo 36 patenata i zaradio mnogo novca, okupljao Srbe u Americi, zastupao Srbiju u ratovima i na Mirovnoj konferenciji i poklonio Srbima svoje bogatstvo. Kada su mu govorili da rizikuje, rekao je: „Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja”.

– Ideja nam je bila da na jednom mestu objedinimo sve što se o Pupinu može naći na internetu i sve što je objavljivano u stručnoj literaturi. Stručnjaci u monografiji mogu naći reference koje su im potrebne da prodube svoje znanje, a laici mogu da saznaju nešto više o Pupinu. To je osnova da i dalje otkrivamo nove detalje i dorađujemo i doterujemo ono što znamo – kaže Dragoljub Cucić, doktor istorije i filozofije fizike, koji vodi Regionalni centar za talente „Mihajlo Pupin” u Pančevu.

Pančevci su ponosni što je Pupin baš u gradu na Tamišu započeo svoje školovanje. Na ulazu u gimnaziju postavljena je spomen-ploča s likom naučnika i tekstom: „Sanjar koji je sanjao svoje snove na javi”.

U Pančevu se nalazi i najveći mural s Pupinovim likom na svetu, veličine 10 puta 12 metara. Na zgradi Pošte, u centru Pančeva, akademski slikar Aleksandar Stanojev iz Ilandže naslikao je lik naučnika. U jednom uglu murala su pančevački svetionici na ušću Tamiša u Dunav, a u drugom uglu Kip slobode u Njujorku – dva simbola koja, kako je rekao slikar, predstavljaju Pupinovo polazište i cilj, njegov početak i njegov kraj.