Ridli Skot želi da oživi „Gladijatora”

Iako ove godine slavi 80. rođendan, reditelj Ridli Skot ne prestaje da snima film za filmom. Autor hvaljenih i gledanih klasika „Osmi putnik”, „Blejd Raner” i „Telma i Luiz”, izjavio je nedavno na festivalu u Ostinu da želi da snimi nastavak filma „Gladijator”.

Taj istorijski spektakl, sa Raselom Krouom u naslovnoj ulozi, bio je jedan od uspešnijih filmova 2000. godine. Osvojio je pet Oskara, među kojima za najbolji film i glavnu mušku ulogu (Krou), u svetskim bioskopima zaradio je 457 miliona dolara, što je četiri puta više nego što je u njega uloženo, a samo u Srbiji pogledalo ga je 142.390 gledalaca.

Iako se film završava tako što glavni junak general Maksimus – koji je postao gladijator – gine, to nije problem za Ridlija Skota. Reditelj na pragu devete decenije života zna kako da vrati heroja:

„Razgovarao sam već o tome sa producentima iz studija ’Drim vorks’ i ’Juniverzal’ iako su mi rekli: ’Pa, on je mrtav’. Postoji način da ga vratim. Još uvek ne znam kada ću tačno taj film da snimim. ’Gladijator’ je iz 2000, a Rasel Krou se od tada mnogo promenio. Trenutno je prezauzet, ali pokušavam da ga ubedim da snimamo”, rekao je Skot i podsetio na čuvenu rečenicu iz filma koja ga motiviše da radi: „Ono što radimo za života, odjekivaće u večnosti.”

Prema ranijim pisanjima medija, Rasel Krou je još 2009. angažovao muzičara i pisca Nika Kejva da napiše scenario za nastavak filma, ali nikada nije precizirano dokle se stiglo sa tim predloškom.

Ridli Skot je snimio „Gladijatora” inspirisan slikom „Palčevi nadole” Žan-Lenoa Žeroma iz 1872. godine. Pre snimanja, najduže se radilo na scenariju koji su pisali trojica pisaca, među kojima i Džon Logan. Kada je najzad usvojen tekst, na koji je mnogo uticao glumac Krou, film je sniman na tri lokacije od januara do juna 1999. godine. Uvodna scena bitke u šumama Germanije snimana je u Engleskoj. Scene Maksimusovog ropstva, putovanja kroz pustinju i gladijatorske škole su zabeležene u Maroku, a scene Rima na Malti. Kopija trećine rimskog Koloseuma izgrađena je na Malti od gipsa i drveta (građena je nekoliko meseci, a cena je iznosila milion dolara), dok su ostale dve trećine dorađene digitalnim putem.

Digitalne efekte radila je evropska kompanija „De Mil”: tigrovi su snimani u studiju pa ubacivani u kadrove sa glumcima, kompjuterski je rađena scena sa strelama na početku filma, a specijalni efekti su pomogli i oko glume Olivera Rida jer je glumac iznenada preminuo od srčanog udara tokom snimanja na Malti. U „De Milu” su izradili njegovog digitalnog dvojnika kako bi ga zamenio u preostalnim scenama.

„Gladijator”, čija je radnja smeštena u drugi vek nove ere, imao je sve ono što je krasilo čuvene spektakle iz pedesetih godina prošlog veka – karakterne junake, dobru priču, akciju, masovne scene, prelepe lokacije, jarke boje i veliki broj statista. Reditelj je u potpunosti iskoristio mogućnosti koje mu je tada pružala kompjuterska animacija: pejzaže je dorađivao kompjuterski, bez velikih panoa koji su korišćeni u 20. veku, kao i hiljade statista koje je docrtao tokom montaže. Ovim filmom je revitalizovan žanr istorijskog spektakla u Holivudu.