„Srpska Hirošima“ se seća nastradalih 1999. godine

Aleksinac – I danas će u Aleksincu, kao i svakog aprila u prethodnih 18 godina, na trenutak zastati život. Stanovnici ovog gradića okupiće se na platou ispred novosagrađenih objekata u ulicama Vuka Karadžića i Dušana Trivunca i obeležiti još jednu godišnjicu stradanja u NATO bombardovanju 5. aprila 1999. godine.

I ovog aprila pravo je proleće u gradu na ušću Moravice (sokobanjske) u Južnu Moravu, koji je odavno obnovljen i u kom se normalno radi i živi. Ali, patnje i žrtve agresije i „Milosrdnog anđela“ se ne zaboravljaju.

U Aleksincu se aprilske komemoracije zvanično ne zakazuju. Nije potrebno. Spontano, preživeli stradalnici, najviše oni iz dveju centralnih gradskih ulica na koje su NATO bombarderi u zločinačkom naletu za tren izbacili na stotine kilograma smrtonosnog tovara, okupiće se pored spomen-obeležja, položiti cveće i zapaliti sveće. I evocirati sećanja na nevino stradale civile i pogrom.

U „Srpskoj Hirošimi“, kako je nazvan Aleksinac posle katastrofe, samo te kobne večeri poginulo je dvanaestoro, a teško povređeno četrdesetak građana. Pod projektilima NATO-a u prah i pepeo pretvoreno je 35 porodičnih kuća i 150 stanova, uništeni su ceo privredni kompleks pored auto-puta, konfekcija „Morava“, „Betonjerka“, Ugostiteljsko-turističko preduzeće, autobuska stanica... U dva minuta strahote sedam razornih projektila palo je na grad, gde nije bilo vojnih objekata i donelo je noć smrti i užasa.

Stradanje civila i rušenje u Aleksincu tog 5. aprila svetski i zvaničnici severnoatlantske alijanse nazvali su „kolateralnom“ štetom. Kada su sutradan u miran i pitomi grad stigle strane diplomate, predstavnici mirovnih i humanitarnih organizacija, uverili su se da nikakve, posebno „kolateralne“ štete nije bilo.

Ni greške.

Namerno i ciljano napadnuti su civili u gradu poznatom po svom rudarskom naselju i mirnom životu, a da niko ni tada, ni kasnije, nije znao da kaže zašto. NATO je i 28. maja 1999. bombama zasuo Aleksinac. Ponovo su ginuli nevini civili, opet su rušene kuće i stambene zgrade, uništeni skoro svi privredni objekti. Gradić je tokom agresije čak šest puta razaran bombama i uništavan, a ukupno su ubijena njegova 24 stanovnika, a preko stotinu je ranjeno, mnogi su danas invalidi...

Danas će se opet, kada budu odavali počast svojim stradalim sugrađanima, rođacima i susedima, Aleksinčani zapitati ko je to sprečavao humanitarnu katastrofu na Kosovu ubijajući nevine u njihovom komšiluku i u parkovima Aleksinca, daleko od južne srpske pokrajine, i ko je to od mirnog i pitomog gradića na Moravici napravio „Srpsku Hirošimu“.