Trampov izazov Putinu u Siriji

Činjenica je da su snage sirijske armije upravo u provinciji Homs u proteklih nekoliko dana bile u velikoj ofanzivi, čisteći prostor od pripadnika terorističkih grupa Nusra fronta, u čemu je učestvovala i sirijska avijacija.

Moguće je da su sirijski avioni gađali neko skladište ne znajući da u njemu teroristi drže hemijsko oružje. Da teroristi imaju i hemijsko oružje i da ga i koriste, opšte je poznata stvar.

Kao i da jedva čekaju da za upotrebu tog oružja optuže vladu u Damasku očekujući američku vojnu intervenciju. Naravno, postoji mogućnost i da sirijska strana nije u potpunosti uništila sve zalihe hemijskog oružja koje je imala, a koje je bila dužna da uništi u skladu sa sporazumom od pre nekoliko godina, kada je upravo zbog tog oružja i tada Vašington pretio Damasku bombardovanjem.

Moguće je i da neko u sirijskoj vojsci preduzme akciju, a da Ruse o tome uopšte i ne obavesti. Iskustvo iz moja tri boravka u Siriji tokom ovog rata govori mi i da su se i takve stvari dešavale.

Ono što je u ovom slučaju kristalno jasno jeste da je upotreba hemijskog oružja, navodno namerna i izvedena od strane sirijske avijacije, medijski i politički odgovarala snagama terorista i naoružane opozicije koja sarađuje sa teroristima. Čak i da je sirijska strana namerno koristila hemijsko oružje, vojni efekti nisu mogli biti ni strateški ni taktički važni, a politička i medijska šteta sada je velika.

Vojno gledano, lansiranje 59 američkih „tomahavka” na jedan vojni aerodrom ograničena je vojna operacija. To još nije i masovni udar po sirijskim vojnim kapacitetima, a Amerikanci saopštavaju i da su „štedeli Ruse, iako su mogli i njih da gađaju”. Ruski izvori javljaju da su samo 23 rakete doletele do cilja, što bi značilo da je ostale oborila sirijska PVO.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu pre dva dana je pozvao Vladimira Putina pa pretpostavljam da mu je saopštio da se Vašington odlučio za primenu sile u Siriji. 

Ruske snage koncentrisane su u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim kraj Latakije i u pomorskoj bazi Tartus. Pripadnika ruskih oružanih snaga u Siriji je oko 4.000. Bazu u Hmejmimu brane PVO sistemi „pancir-S1” i „pancir-S2”, kao i baterija PVO sistema S-400. Bazu u Tartusu brane takođe sistemi „pancir”, ali i sistem S-300V4, jedna baterija, za koji se smatra da je projektovan upravo za obaranje krstarećih projektila, posebno jer je opremljen i neutronskim bojevim glavama.

Ruski radarski sistem na ratnim brodovima u Mediteranu, kao i satelitski sistemi izviđanja u svemiru, nesumnjivo su detektovali lansiranje američkih „tomahavka”. Sa samo po jednom baterijom sistema S-300V4, ili sa baterijom S-400 verovatno nije moguće sa klasičnim bojevim glavama zaustaviti svih 59 ispaljenih „tomahavka”, ali je ipak moguće oboriti solidan broj. Jer su svi „tomahavci” bili u dometu ruskih PVO sistema u Hmejmimu i u Tartusu. Putanje „tomahavka” za sada nisu poznate, moguće je da su došli iz pravca Izraela, ili čak i zaobilaznom trajektorijom iz vazdušnog prostora Turske. Bez obzira otkuda su ušli u vazdušni prostor Sirije, ruski radari su ih imali duže na ekranima i bilo je dovoljno vremena da se reaguje.

Što se tiče sirijske PVO, nju čini oko 20.000 pripadnika opremljenih sistemima S-200, „dvina”, „kub”, „pečora”, strela”, dok kopnena vojska Sirije raspolaže i sistemima „buk-M2”, „pancir-S1” , „strela-1”, „strela-2”, „strela-10“, „osa”, „igla”, sa protivavionskim topovima od 23 mm, 57 mm, 37 mm i 100 mm. Još nije poznato je li protivavionska odbrana aerodroma „Šairat” oborila 36 „tomahavka”, kako tvrde ruski izvori, jer „tomahavci” lete podzvučnim brzinama, pa za lake sisteme PVO to ne bi trebao da bude problem.

Političke implikacije  lansiranja „tomahavka” na Siriju su višestruke. Zapravo, ono što se nije usudio da uradi Barak Obama, kada je zapretio Bašaru el Asadu da će lansirati „tomahavke” zbog sirijskog hemijskog oružja, pa su Rusi zbog toga poslali ratne brodove sa PVO sistemima pred obale Sirije, sada je uradio Donald Tramp. Sada je jasno da je američka „duboka država” potpuno poništila Trampova predizborna obećanja, ništa od Trampove revolucije i resetovanja odnosa sa  Moskvom. Tramp se okružio generalima jastrebovima, Stiv Benon je maknut iz Saveta za nacionalnu bezbednost, Pentagon ima odrešene ruke da bombarduje bilo koga bez ikakve dozvole. Naravno, samo one koji nemaju atomsku bombu. Jer, Tramp je šoumen i trgovac. Da li mu je ovo bila i loša trgovina, pre svega namenjena domaćim kupcima?

Videćemo, jer lansiranjem „tomahavka” na sirijski vojni aerodrom, koji su mogle da brane i ruske rakete, direktno je i cinično bačena rukavica u lice Moskvi, ruskoj armiji i Vladimiru Putinu. Samo godinu dana pre predsedničkih izbora u Rusiji i kada nova administracija u Vašingtonu javno kaže „da je za Trampa Rusija sada problem”. Sa svoje strane, Rusi sada mogu mnogo jače i direktnije da bombarduju sve snage sirijske naoružane opozicije koje imaju pomoć Amerike, no to nije dovoljno da se smanji utisak dobijenog udarca. Možda će ceh u nadolazećim danima platiti Ukrajina?

Ako imate međudržavni sporazum o uzajamnoj vojnoj pomoći, a takav sporazum postoji između Rusije i Sirije, onda ruska, sirijska, arapska, pa i svetska javnost pretpostavlja da to znači da niko ne može da bombarduje Siriju tek tako. To što ruski PVO sistemi nisu reagovali, može da znači da je Sirija uradila nešto bez znanja Rusa, pa Rusi sada peru ruke, ali to ne mogu javno i da kažu, ili da je Moskva zaključila da zbog jednog aerodroma u Siriji ne vredi rizikovati treći svetski rat. Tramp se kockao i, za sada, dobio. Ili je sve ovo, zapravo, bila operacija „lažna zastava”? Trampa i Putina. Pomozi ti meni, pa ću i ja tebi. Kada ti zatreba...