Krčma na glavnom drumu

Njih je Beli pobedio a Predsednik ih je uništio.

I šta ćemo sad?

Idemo spontano na ulicu!

Kako vas nije sramota da zloupotrebljavate tu decu?

*

Svi koje je pobedio Beli treba da se bace s mosta.

S Brankovog i to na asfalt.

Jer ako je Beli anegdota, šta su oni?

Pre izbora su govorili: ovo nisu izbori ovo je referendum.

OK, po njih referendum se tragično završio i sad? Na ulicu?

Svi iza Belog na izborima treba da pronađu neki drugi posao gde će naći sebe.

*

Jankovića, koji je kažu novi lider opozicije, promovisao je „Apel 100”. Naravno da ne žele da vide da je novi predsednik Srbije postao čovek s „Apelom dva miliona”.

*

Bili su izbori. Izašlo četiri miliona, dva miliona glasalo za AV-a, neki za opoziciju, a hiljadu na ulici. Nezadovoljni rezultatima!!!

Pa ja sam nezadovoljan što sam ćelav pa zbog toga ne bacam flaše na Skupštinu.

*

A to što su uništili Zid plača ispred Skupštine. Mislite da su namerno? Ma, ne. Oni nisu ni znali šta je to.

*

Na trećoj strani hrabrih tiražnih novina (koje su toliko hrabre da ne smeju da potpišu redakcijski komentar), koje su ambasada Zapada, piše da su pobednici „presvučene zveri”, da se Predsednik „okliznuo na koru od banane”, a LSV koji je osvojio 1 odsto glasova (jer ni članovi porodice nisu glasali za njih) kaže da nije kasno za lustraciju!

A njih lustrirali njihovi glasači.

*

Istovremeno, brat od koljača kaže: ako mu brata izruče Srbiji, Srba na Kosovu neće biti.

Ma, ja se nešto mislim...

*

Rama u CG kaže: „Ovde se osećam kao u Albaniji”.

Nisi jedini.

*

„Sve što je čvrsto pretvara se u dim”, čuvene su reči Karla Marksa o kapitalizmu.

Iako situaciju koju objašnjava nije poznavao iz prve ruke on žali za propašću zanatskih gildi iz vremena pre pojave moderne industrije te za ustaljenim životom stanovnika, pre svega u gradovima.

Marks je žalio za stabilnošću koja je izmicala na vremenskom peščaniku, prepoznao je oluju koja je stizala i nije mu se sviđala bez obzira na to što je bila neophodna za jedra njegovog tek porinutog revolucionarnog broda.

Od Marksa naovamo nestabilnost je jedina konstanta kapitalizma. Previranja na tržištu, brze igre investitora, iznenadni usponi, padovi, premeštanje i zatvaranje fabrika i firmi, masovne migracije u potrazi za poslom – nestabilnost – užasavaju modernog čoveka.

Taj čovek odavno je postao zavisan od svog okruženja, ali za razliku od čoveka na selu on se ne nalazi na polju pšenice niti među stablima jabuke. Ne, on se nalazi na asfaltu za koji kada hoćemo da kažemo da nas plaši dodajemo prefiks – vreo, vruć i slično.

Dakle, čovek u središtu cunamija nazvanog kriza kapitalizma ranjiv je koliko i taj sistem koji se nadvio nad njim i doji ga demokratijom i kreditima.

Naš čovek je sticajem okolnosti, zbog svojih violentnih predaka i svakako u naletu aktivista novog svetskog poretka, teško nastradao u svojoj kući koju je neoprezno izgradio nasred puta. Time je narušio generalne svetske urbanističke planove pa mu tu nadogradnju ruše svako malo, nekad izdaju privremene dozvole, a često ne.

Država, pošto ima koristi od svog građanina, pokušava da ga spasava u teškim vremenima spasavajući sebe. Tako mu nudi kredite da otplati kredite, vezuje mu iste za „švajcarac”, pa mu ih posle ukida, povećava cenu gorivu kada ta cena svuda u svetu pada, kažnjava one koji se kreću na benzin u ime onih koji se greju na gas.

*

Jedna spisateljica i njen muž, jedan profesor, varaju Srbiju ceo svoj i ceo naš život. Iako je njoj život ugrožen (boluje od raka) ona mu se suprotstavlja.

Raku, ne suprugu.

Pobeđuje ga. Raka. Pri tome umire od gladi i rasprodaje knjige da bi kupila lekove. Donacije ne smetaju!

Dok je „umirala od raka i od gladi” u Parizu suprug je svaki dan ručavao u „Staroj Hercegovini”, ucveljen i nesrećan, melanholično vrteći čašu vina u ruci.

Dragi debili, pa dajte im još para.

Kako ne razumete kakvi su to prevaranti.

Da li se sećate medijski popularnih kriminalaca Boni i Klajda, koje smo takođe voleli. Pa Boni je bila Devica Marija, bistri planinski potok, plodova voda za ovu ženu kojoj ni šešir ne može da sakrije gramziv izraz lica.

I kakve to knjige ima koje bi neko mogao da kupi za velike pare. Šta? Ima prvi tiraž Biblije, Mikino Jevanđelje, Andrićev doktorat...?

A kad su njenog muža, i on je šeširdžija, zamolili zemljaci da malim prilogom pomogne da se spase zavičajno udruženje „Ilijaš” rekao je: „Pa nek propadne, šta ja da radim?”

Da pomogneš, eto šta da radiš. Celog života si uzimao, možeš jednom da daš.

Ne može.

Ne daju profesor i jedina žena na svetu koja je pobedila rak i to sve opisala u serijalu knjiga koje možete kupiti po povoljnim uslovima i na rate. I, da, uz knjigu dobijete i naramak sena!