Erdogan traži da Tramp nastavi napade na Asada

Erdogan i Asad su godinama bili bliski saradnici i prijatelji koji su sa porodicama provodili godišnje odmore. Kada je u Siriju stiglo „arapsko proleće”, sve se izokrenulo. Sledeći zapadne zemlje, Ankara je pogrešno procenila da će režim u Damasku brzo otići, kao Mubarak i Gadafi.

Erdogan nikada nije oprostio Baraku Obami što nije zauzeo odlučniji stav protiv Asada, pogotovo kada je 2013. godine utvrđeno da ovaj upotrebljava hemijsko oružje. Tramp sada nije prešao preko toga i u Ankari se nadaju da se Pentagon neće na tome zaustaviti.

„Ukoliko se ne promeni režim u Damasku. ovo će biti 'kozmetička intervencija' Pentagona. Mi moramo da tražimo političko rešenje i da hitno formiramo prelaznu vladu... Turska će igrati važnu ulogu u povratku mira u Siriju”, kaže šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.

U Ankari pozivaju Moskvu da posle napada hemijskim oružjem razmotri dalju podršku režimu u Damasku.

Turska sada iznova pokreće staru inicijativu prema kojoj je Obamina administracija imala nepremostive rezerve – formiranje „zone bezbednosti” u pograničnom delu Sirije. Na tom prostoru bi trebalo da se smesti tri miliona izbeglica koje su sada u Turskoj i nagrčkim ostrvima.

Zona bezbednosti je sada važnija nego ikada ranije jer bi najnoviji razvoj u Siriji mogao da izazove novi talas izbeglica. To podrazumeva i zabranu letova za vojne avione kako bi se izbegli napadi na bespomoćne beskućnike, kažu u Ankari.

Prekograničnim upadom u Siriju prošlog avgusta, u operaciji „Štit Eufrata”, turska vojska  je „oslobodila” dve hiljade kvadratnih kilometara u pograničnom području susedne zemlje. Uprkos protivljenju Damaska, Ankara je povukla taj potez pod izgovorom da pomaže „Slobodnoj sirijskoj armiji”, koja se bori protiv džihadista. Prevashodni cilj je, međutim, bio da se ta teritorija očisti od „kurdskih terorista” (pripadnika sirijske Partija demokratske unije) iako se oni istinski bore protiv ID. Na tim prostorima bi trebalo da se smeste izbeglice koje se vrate iz Turske i one što još pristižu sa Bliskog istoka.

U Ankari su nedavno saopštili da je „Štit Eufrata” ispunio ciljeve, ali Turska još ne povlači svoje askere iz Sirije. Naprotiv, najavljuju se nove prekogranične akcije u susednim zemljama.

„Sledeća faza naših operacija neće imati samo sirijsku dimenziju, nego će se proširiti i na Irak”, objašnjavaju u vladi. Na taj način Turska želi da se obračuna sa teroristima svih boja: pripadnicima ID, Radničke partije Kurdistana (PKK), sirijske Partije demokratske unije i FETO, što je naziv za grupu koja podržava imama Fetulaha Gulena, osumnjičenog da je u julu pokušao vojni udar.

U Damasku i Bagdadu optužuju Erdogana da se ponaša kao sultan i krši međunarodno pravo. „Ankara neće tražiti dozvolu od bilo koga da napadne teroriste u susednim zemljama”, objašnjavaju u kabinetu Erdogana.

To objašnjenje nije lako prihvatiti iako se ističe da turska armija ne planira da trajno ostane u Siriji i Iraku. Analitičari se pitaju kako bi Ankara reagovala, kada bi situacija bila obrnuta: kada bi, na primer, egipatska armija upala u Anadoliju da se obračuna sa članovima Muslimanske braće koju Erdogan podržava.