Ердоган тражи да Трамп настави нападе на Асада

Ердоган и Асад су годинама били блиски сарадници и пријатељи који су са породицама проводили годишње одморе. Када је у Сирију стигло „арапско пролеће”, све се изокренуло. Следећи западне земље, Анкара је погрешно проценила да ће режим у Дамаску брзо отићи, као Мубарак и Гадафи.

Ердоган никада није опростио Бараку Обами што није заузео одлучнији став против Асада, поготово када је 2013. године утврђено да овај употребљава хемијско оружје. Трамп сада није прешао преко тога и у Анкари се надају да се Пентагон неће на томе зауставити.

„Уколико се не промени режим у Дамаску. ово ће бити 'козметичка интервенција' Пентагона. Ми морамо да тражимо политичко решење и да хитно формирамо прелазну владу... Турска ће играти важну улогу у повратку мира у Сирију”, каже шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу.

У Анкари позивају Москву да после напада хемијским оружјем размотри даљу подршку режиму у Дамаску.

Турска сада изнова покреће стару иницијативу према којој је Обамина администрација имала непремостиве резерве – формирање „зоне безбедности” у пограничном делу Сирије. На том простору би требало да се смести три милиона избеглица које су сада у Турској и нагрчким острвима.

Зона безбедности је сада важнија него икада раније јер би најновији развој у Сирији могао да изазове нови талас избеглица. То подразумева и забрану летова за војне авионе како би се избегли напади на беспомоћне бескућнике, кажу у Анкари.

Прекограничним упадом у Сирију прошлог августа, у операцији „Штит Еуфрата”, турска војска  је „ослободила” две хиљаде квадратних километара у пограничном подручју суседне земље. Упркос противљењу Дамаска, Анкара је повукла тај потез под изговором да помаже „Слободној сиријској армији”, која се бори против џихадиста. Превасходни циљ је, међутим, био да се та територија очисти од „курдских терориста” (припадника сиријске Партија демократске уније) иако се они истински боре против ИД. На тим просторима би требало да се сместе избеглице које се врате из Турске и оне што још пристижу са Блиског истока.

У Анкари су недавно саопштили да је „Штит Еуфрата” испунио циљеве, али Турска још не повлачи своје аскере из Сирије. Напротив, најављују се нове прекограничне акције у суседним земљама.

„Следећа фаза наших операција неће имати само сиријску димензију, него ће се проширити и на Ирак”, објашњавају у влади. На тај начин Турска жели да се обрачуна са терористима свих боја: припадницима ИД, Радничке партије Курдистана (ПКК), сиријске Партије демократске уније и ФЕТО, што је назив за групу која подржава имама Фетулаха Гулена, осумњиченог да је у јулу покушао војни удар.

У Дамаску и Багдаду оптужују Ердогана да се понаша као султан и крши међународно право. „Анкара неће тражити дозволу од било кога да нападне терористе у суседним земљама”, објашњавају у кабинету Ердогана.

То објашњење није лако прихватити иако се истиче да турска армија не планира да трајно остане у Сирији и Ираку. Аналитичари се питају како би Анкара реаговала, када би ситуација била обрнута: када би, на пример, египатска армија упала у Анадолију да се обрачуна са члановима Муслиманске браће коју Ердоган подржава.