Zaljubljen u Kalemegdan

Ovih dana našu prestonicu će napustiti po svemu izuzetan čovek – njegova ekselencija Aleksandar Aleksejev, ambasador Ruske Federacije u Srbiji. Kada je pre četiri godine dolazio u Beograd sigurno nije očekivao da će u okviru jednog mandata službovati u dve države – prvo u Srbiji i Crnoj Gori, a potom samo u Srbiji. Ali, desilo se. I kao da ni to nije bilo dovoljno, doživeo je i nasilno odvajanje i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije od matične republike.

Za diplomatu koji službuje na razmeđu dva stoleća ne baš uobičajene okolnosti za dokazivanje. Trebalo je mnogo umešnosti da se na delikatan i precizan način akterima kosovske drame (i sa srpske i sa albanske strane) prenesu stavovi Moskve o pitanjima koja su samo naizgled lokalnog karaktera. U Rusiji su, naime, odavno shvatili globalnu opasnost koju sa sobom nose svaki separatizam, nasilno prekrajanje granica i samoproglašenje nezavisnosti pojedinih republika. A kako je Aleksandar Aleksejev obavio povereni mu zadatak, bolje od svega svedoči podatak da će i na novom poslu u Moskvi kao šef posebnog odela za jugoistočnu Evropu, takođe, biti u potpunosti vezan za dešavanja na balkanskim prostorima. „I dalje ću moći da budem veoma koristan za odnose između naše dve zemlje“, izjavio je u nedavnom intervjuu za „Politiku“.

Studirao je na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose i neposredno po diplomiranju (1973) odlazi u sovjetsku diplomatsku misiju u Švajcarskoj. Dva puta je službovao u Briselu, prvo u ambasadi SSSR-a (1982–1987), a potom i u predstavništvu Rusije za vezu sa NATO-om (1993–1998). Kada je 2004. imenovan za ambasadora u Beogradu već je imao reputaciju izuzetnog poznavaoca balkanskih prilika. Za istorijske događaje koji su usledili ovo je bilo od neporecive važnosti. Govori nemački, francuski, engleski i srpski. Voli muziku, pozorište, operu, sport...

Po Aleksejevu, diplomatija iziskuje punu angažovanost onoga koji se njome bavi. „Stvar je u sledećem: ako se čovek stvarno trudi, njegov rad ne liči na modnu reviju nego na rad u rudniku. Svakoga dana morate da siđete na dno i radite po ceo dan. Nažalost, mi diplomate žrtve smo stereotipa. Obično nas prikazuju sa čašom vina u ruci, kako pričamo o vremenu i sličnim temama, i uvek imamo vremena napretek. Možda je u prošlosti to i bilo tako, sada je apsolutno drugačije. Svaki prijem predstavlja mogućnost da se razmene mišljenja sa kolegama, da se o nečemu dogovori, da se daju neke ocene... To jeste jedan deo posla, ali to je posao na površini. A osnovno je tamo dole u rudniku“, objašnjava.

Ipak, uspevalo je da se nađe vremena i za opuštanje, sređivanje misli, uživanje... Te retke trenutke ambasador Aleksejev je tokom boravka u našem gradu najradije provodio šetajući pored Dunava i Save sa suprugom Olgom. Kako reče, zadivljen je pogledom koji se na Ušće pruža sa Kalemegdana: „To je pravi beogradski brend, treba ga ponuditi svetu.“

Nije pesimista i ne smatra da je Srbija zauvek ostala bez Kosova i Metohije. „Nikada ne treba reći da je sve izgubljeno i da ništa ne treba raditi. Naši srpski prijatelji moraju, pre svega, da odluče kakve zadatke postavljaju pred sebe, kakvim sredstvima raspolažu za dostizanje željenih ciljeva i kakva im je podrška potrebna, Rusija može da vam pomogne“, ubeđen je.

To je potvrdio i nedavno kada mu je na svečanoj audijenciji održanoj u Dvoru Srpske patrijaršije u Beogradu dodeljivan Orden svetog Save prvog stepena kao dokaz bratstva dva naroda: „Bili smo zajedno, i bićemo zajedno u svim istorijskim prilikama“, zaključio je tada Aleksandar Aleksejev.