Država kroti reke i potoke

U tim poplavama život je izgubilo 25 ljudi. Ubuduće će se država, zajedno sa lokalnim samoupravama, brinuti o slivovima koji će, osim u prirodi, postojati i „na papiru”, to jest u dokumentima koji će novom vidu odbrane od poplava dati institucionalni karakter.

Do sada su na ovaj način u Srbiji formirana dva sliva – južnomoravski i kolubarski, kaže Dragoš Radovanović, načelnik kragujevačkog Odeljenja za vanredne situacije i planiranje odbrane. Na redu je formiranje velikomoravskog sliva.

Kragujevačka skupština je na poslednjoj sednici donela odluku o zajedničkoj odbrani gradova i opština koji se nalaze u slivu Velike Morave, a identičan dokument treba da usvoje lokalni parlamenti gradova Jagodine i Požarevca, te opština Rača, Batočina, Paraćin, Svilajnac, Žabari, Velika Plana, Smederevska Palanka i Petrovac na Mlavi. Nakon toga sledi potpisivanje protokola o saradnji, sagledavanje stanja i izrada niza strateških planova za čiju će realizaciju biti odgovoran koordinator, stručno lice za koje se opredele potpisnici protokola.

– Još tokom majskih poplava 2014. videlo se da sistem odbrane ne funkcioniše kako treba. Vodotokovi prvog reda, velike reke, bili su u nadležnosti „Srbijavoda”, a pritoke, rečice i potoci, u nadležnosti lokalnih samouprava. I pored velikog truda, taj sistem je pokazao sve svoje mane. Ispostavilo se da je podela na vodotokove prvog i drugog reda loše rešenje, pošto su se država i lokalne samouprave, tako da kažem, sudarale na terenu. Jednostavno, bilo je nemoguće štititi samo jedno mesto, smo jedan vodotok, bez uvida u stanje na celom slivu. Briga o celokupnom slivu, siguran sam, daleko je bolje rešenje – smatra Radovanović, kandidat za koordinatora odbrane od poplava u velikomoravskom slivu.

Novi vid zaštite podrazumeva jasnu hijerarhiju svih odgovornih činilaca u sistemu odbrane od poplava. Lokalne samouprave će svoj rad usklađivati preko stalne konferencije gradova i opština, a ovo telo će biti u vezi s Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i „Srbijavodama”. Sredstva za preventivno delovanje i otklanjanje eventualnih posledica obezbeđivaće Kancelarija za upravljanje javnim projektima. Glavni donator, kao i do sada, biće Ujedinjene nacije, kroz program obnove – UNDP.

– Na lokalne samouprave će pasti jedino teret izrade projekata o zaštiti i sanaciji eventualne štete. Sredstva za tu namenu će morati da obezbede u svom budžetu. O svim ostalim troškovima brinuće Kancelarija za upravljanje javnim projektima koja je korisnik programa razvoja Ujedinjenih nacija – objašnjava Radovanović.

Novim sistemom zaštite treba, pre svega, da se smanji rizik od poplava, što podrazumeva i znatno manji trošak, ukoliko dođe do izlivanja reka. Podsećanja radi, poplavama 2014. bile su pogođene 24 opštine, a šteta je procenjena na više od 1,5 milijardi evra. Uništena su materijalna dobra u vrednosti od gotovo 900 miliona evra, a gubici u proizvodnji procenjeni su na više od 600 miliona. Obnova oštećenih kuća, škola, bolnica, puteva i mostova i dalje traje.