Furiozni džez Stjepka Guta

Proslavljeni solista na trubi, kompozitor i univerzitetski profesor Stjepko Gut nastupio je sa našim najvažnijim džez orkestrom „Big bendom RTS-a” u Velikoj sali Doma omladine. Koncert, omaž Klarku Teriju, muzička je priča o čoveku koji je sarađivao sa najvećim umetnicima koji su stvarali džez – svirao je u orkestrima Kaunta Bejzija i Djuka Elingtona, dva najznačajnija big benda dvadesetog veka.

– Sa njim sam proveo 34 godine života, a poslednjih 15 godina u njihovoj kući imao sam svoju sobu i pidžamu koju sam nosio za Božić – prisetio se Gut svog druženja sa velikim Terijem sa kojim je svirao dve decenije.
Izašavši na scenu, naš trubač posle uvodne kompozicije publiku je prvo pozdravio mumlanjem – posebnim „jezikom” koji je naučio od svog slavnog saradnika.
– Sa „Big bendom” nisam svirao pet godina, ali onda sam se vratio i zatekao jedan vrhunski evropski orkestar – pohvalio je Gut muzičare sa kojima je delio scenu.

Od publike je zatražio da nikada ne prestane da sanja, ispričavši im kako su se njemu snovi ostvarili –   nekada je maštao samo o rukovanju sa bilo kojim crnim džez sviračem, a onda je kasnije sebe „zatekao” u orkestru u kome je bio jedini belac.

– Ako uz priču i dirigovanje uspem da sastavim koju notu, biće dobro – našalio se Gut i najavio pesmu „Easy does it, but do it”. U trenutku kada je spuštao mikrofon kako bi se latio trube, nestalo je struje, a on i bend ostali su u potpunom mraku.

– Ako ne dođe svetlo, mi ćemo svirati i dalje – rekao je muzičar i uz pratnju orkestra počeo da svira.

Na sreću, već posle prvih taktova, reflektori su se upalili, a koncert je mogao da se nastavi kako je planirano. Furioznom interpretacijom i originalnošću, Gut i „Big bend” očarali su publiku koja ih je posle svake kompozicije nagrađivala ovacijama.

A u gledalištu se tražilo mesto više. Zbog nedovoljno sedišta za sve u sali, jedan od posetilaca danas će moći da se pohvali da je imao čast da sedi u stolici iz garderobe umetnika koga je slušao.