Фуриозни џез Стјепка Гута

Прослављени солиста на труби, композитор и универзитетски професор Стјепко Гут наступио је са нашим најважнијим џез оркестром „Биг бендом РТС-а” у Великој сали Дома омладине. Концерт, омаж Кларку Терију, музичка је прича о човеку који је сарађивао са највећим уметницима који су стварали џез – свирао је у оркестрима Каунта Бејзија и Дјука Елингтона, два најзначајнија биг бенда двадесетог века.

– Са њим сам провео 34 године живота, а последњих 15 година у њиховој кући имао сам своју собу и пиџаму коју сам носио за Божић – присетио се Гут свог дружења са великим Теријем са којим је свирао две деценије.
Изашавши на сцену, наш трубач после уводне композиције публику је прво поздравио мумлањем – посебним „језиком” који је научио од свог славног сарадника.
– Са „Биг бендом” нисам свирао пет година, али онда сам се вратио и затекао један врхунски европски оркестар – похвалио је Гут музичаре са којима је делио сцену.

Од публике је затражио да никада не престане да сања, испричавши им како су се њему снови остварили –   некада је маштао само о руковању са било којим црним џез свирачем, а онда је касније себе „затекао” у оркестру у коме је био једини белац.

– Ако уз причу и дириговање успем да саставим коју ноту, биће добро – нашалио се Гут и најавио песму „Easy does it, but do it”. У тренутку када је спуштао микрофон како би се латио трубе, нестало је струје, а он и бенд остали су у потпуном мраку.

– Ако не дође светло, ми ћемо свирати и даље – рекао је музичар и уз пратњу оркестра почео да свира.

На срећу, већ после првих тактова, рефлектори су се упалили, а концерт је могао да се настави како је планирано. Фуриозном интерпретацијом и оригиналношћу, Гут и „Биг бенд” очарали су публику која их је после сваке композиције награђивала овацијама.

А у гледалишту се тражило место више. Због недовољно седишта за све у сали, један од посетилаца данас ће моћи да се похвали да је имао част да седи у столици из гардеробе уметника кога је слушао.