Pustinjska tajna lagune u Dahli

Lokalni živalj mahom obučen u duge bele kaftane i odore, i muški i ženski, strpljivo čeka svoj avion: žamora uobičajenog za neke druge zračne luke gotovo i da nema.

Pridošlice iz daleka, po prolasku pored makete u toj pobožno tihoj aerodromskoj sali, razvrstavaju se u dve upadljivo različite grupe: na one koji su krenuli put uzbudljivog Marakeša, i druge koji imaju svakojake razloge da se upute u zabiti ili udaljene varoši kraljevstva nadomak Gibraltara, na obodu Mediterana, Atlantika i Sahare.

Onima koji idu u Marakeš, nekadašnju prestonicu srednjovekovnih kalifata Almoravida i Almohada koji su vekovima vladali Andalusom na Iberijskom poluostrvu, aerodrom u Kazablanki i nije nužna tačka pristupa cilju.

Naime, do Marakeša se iz sveta može stići mimo aerodroma grada nadaleko znanog po istoimenom filmu s početka hladnog rata, kada se između Portugalije, Gibraltara, Tangera i Kazablanke vrzmala elita obaveštajaca sa sve četiri strane sveta.

Putnici za atlantski jug Maroka, posebno za Dahlu, nemaju takvu opciju. Za ogromnu većinu onih čiji je cilj krajni jug Maroka, ili dalji „prodor” u Mauritaniju pa odatle na zapadni obod Gvinejskog zaliva, ime Hemfrija Bogarta pripada davnom poglavlju prošlovekovne kinematografije.

Ake ne smeraju da se odličnim asfaltnim drumom otisnu na 1.600 kilometara dugo putešestvije iz Kazablanke, namernici za Dahlu treba da uhvate avion koji jednom nedeljno, uveče, leti dva sata do poslednje urbane celine Maroka pre granice sa Mauritanijom. Na tom letu poslednjih godina sve brojnija je nova generacija šarolikih stranaca, kojima malo znači da se Dahla spominjala još u srednjovekovnim papskim spisima, ili da je baš tu španski diktator Franko šezdesetih godina prošlog veka sagradio prvi aerodrom, a gde  se danas novozelandski, francuski, ruski i drugi stručnjaci za ribolov žestoko utrkuju za koncesije na Atlantiku.

Za let Kazablanka–Dahla karta se kupuje sedmicama unapred.

Diskretni petroeksperti u potrazi za novim bušotinama na zanemarenom obodu Atlantika, humanitarci različitih profila, agronomi, stručnjaci za kamile, bankari i drugi poslovnjaci i naučnici mešaju se na dvočasovnom letu sa belosvetskim ekskurzijama bezbrižnih sportista, ponajviše surfera, željnih dobrih vetrova, bezbrižnog plavetnila nema i tirkiznog, mirnog mora i beskrajnih plaža.

Dahla, centar marokanske administrativne oblasti Dahla – Ued ed Dahab, izgrađena sedamdesetih godina prošlog veka (sa oko 70.000 stanovnika) na uskom poluostrvu nekadašnjeg španskog zaliva Rio de Oro, ima sve to: blagodet netaknute, sirove i pitome prirode na ivici između Sahare i Atlantika.

Iskusni globtroteri znaju odavno ono što je početkom decenije (2012. godine) otkrio „Njujork tajms”, a to je da je Dahla jedno u nizu pedesetak mesta na svetu koja, tragajući za blaženim odmorom, svakako treba posetiti i to – barem prema američkom dnevniku – pre Maldiva, Algarvea (Portugalija), poluostrva Samana u Dominikani, Dubrovnika, Kran Montane ili Monpeljea.

Koliko lane, putni magazin http://travelanders.com/ proglasio je tridesetak kilometara duge obale atlantske lagune ispred Dahle za šestu od 25 najlepših plaža u Africi (ispred Kampus beja u Kejptaunu, Svakopmunda u Namibiji, Sidi Busaida u Tunisu...).

I stvarno: more je toplo i plitko, namreškano blagim vetrom koji upravo sada od aprila, pa do septembra, diže tako blage talase da na dasci za jedrenje možete – ako imate vremena – mirno satima da klizite u pratnji delfina i crvenih flamingosa.

Gužve na talasima ispred Dahle nema: tirkizna laguna prostire sa na preko 400 kvadratnih kilometara vode: za letače na kajt surfu, iskusne vindsurfere i početnike u sportovima na vodi, Dahla je vanredno mesto u koje mnogi fanovi dolaze da provedu sedmice i mesece.

Letači po atlantskoj laguni do Dahle ovih dana hvataju zalet sa sezonu i veliko svetsko nadmetanje u kajtsurfu, koje tamo počinje 13. avgusta. U napregnutom svetu nepredvidivih mena, jedna grupa svetskih putnika našla je novu životnu oazu vedrine u Dahli, na krajnjem jugu Maroka.