Ka­ko po­be­di­ti kan­di­du

Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja Sav„ski venac”, naglašava da je važno da čovek iz ishrane izostavi belo brašno i proizvode od njega, kao i da koristi ražani, ovseni ili ječmeni beskvasni hleb ili ražane, ovsene, ječmene pahuljice kao musli. Poželjne su i integralne testenine, makarone od heljde, ili ovsa.

Naša sagovornica dodaje da ne treba koristiti beli pirinač, već da umesto njega treba uzimati integralni.

– Od mlečnih proizvoda se preporučuje upotreba jogurta sa probiotskim kulturama, a može se uzimati i kefir. Mleko i sireve treba konzumirati retko. Od sireva je preporuka da se jede mlad, postan sir, koji u svom sastavu ima probiotik. Od mesa se savetuje uzimanje piletine, ćuretine, ribe, a retko junetine jednom nedeljno. Važno je i kako se meso i riba pripremaju jer oni treba da se kuvaju, peku na teflonu ili da na masnom papiru, kao i u aluminijumskoj foliji. Nije dobro jesti ništa prženo, pohovano i zaprženo zato što to pogoduje razvoju gljivica. Riba treba da se uzima barem dva puta nedeljno i to skuša, tunjevina i losos – ističe Todorovićeva.

Kuvana jaja mogu da se jedu jednom do dva puta nedeljno, od mesnih prerađevina povremeno se mogu uzeti pileća ili ćureća prsa i to samo dve do tri šnite. Preporuka je da se u salate dodaje laneno ulje, a kao njegova zamena u obzir dolaze i samlevene semenke lana, koje se mogu dodati u musli, jogurt, salatu, supu... Iz ishrane se mora izbaciti šećer, a ubaciti što više svežeg povrća, kao i barenog. Jedino treba izostaviti kiselo povrće i krompir.

– Bitno je uzimati dve do tri voćke dnevno. Savetuje se izbacivanje banana, grožđa, kikirikija, slatkih sokova i konzerviranog voća. Korisno je piti blagu limunadu bez šećera, i to dve do tri čaše svakog dana. Ljudi moraju da shvate da ne koriste sirće, kečap, majonez, senf, soja sos, kao i alkoholna pića, a kafu samo ponekad, i to blagu.