Ка­ко по­бе­ди­ти кан­ди­ду

Ана Тодоровић, нутрициониста београдског Дома здравља Сав„ски венац”, наглашава да је важно да човек из исхране изостави бело брашно и производе од њега, као и да користи ражани, овсени или јечмени бесквасни хлеб или ражане, овсене, јечмене пахуљице као мусли. Пожељне су и интегралне тестенине, макароне од хељде, или овса.

Наша саговорница додаје да не треба користити бели пиринач, већ да уместо њега треба узимати интегрални.

– Од млечних производа се препоручује употреба јогурта са пробиотским културама, а може се узимати и кефир. Млеко и сиреве треба конзумирати ретко. Од сирева је препорука да се једе млад, постан сир, који у свом саставу има пробиотик. Од меса се саветује узимање пилетине, ћуретине, рибе, а ретко јунетине једном недељно. Важно је и како се месо и риба припремају јер они треба да се кувају, пеку на тефлону или да на масном папиру, као и у алуминијумској фолији. Није добро јести ништа пржено, поховано и запржено зато што то погодује развоју гљивица. Риба треба да се узима барем два пута недељно и то скуша, туњевина и лосос – истиче Тодоровићева.

Кувана јаја могу да се једу једном до два пута недељно, од месних прерађевина повремено се могу узети пилећа или ћурећа прса и то само две до три шните. Препорука је да се у салате додаје ланено уље, а као његова замена у обзир долазе и самлевене семенке лана, које се могу додати у мусли, јогурт, салату, супу... Из исхране се мора избацити шећер, а убацити што више свежег поврћа, као и бареног. Једино треба изоставити кисело поврће и кромпир.

– Битно је узимати две до три воћке дневно. Саветује се избацивање банана, грожђа, кикирикија, слатких сокова и конзервираног воћа. Корисно је пити благу лимунаду без шећера, и то две до три чаше сваког дана. Људи морају да схвате да не користе сирће, кечап, мајонез, сенф, соја сос, као и алкохолна пића, а кафу само понекад, и то благу.