Trajektima preko Save

Više puta najavljivana ideja o uvođenju trajektne linije koja bi povezivala Novi Beograd i Čukaricu, Borču i Zemun trebalo bi da zaživi polovinom aprila. Saobraćajni fakultet je na zahtev Sekretarijata za saobraćaj uradio Studiju izvodljivosti, tako da bi za oko mesec dana prvi brodovi mogli da prevezu putnike sa jedne obale Save na drugu.

Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, kaže da je to eksperimentalna linija, jer je postupak nabavke trajekata prilično složen. Direkcija trenutno utvrđuje cene projekta i minimum kvaliteta koji bi trebalo da ispunjavaju, jer je prioritet obezbeđivanje sigurnosti putnika.

– Odlučili smo da brodovi najpre krenu preko Save, jer Dunav zahteva čišćenje koje bi dugo trajalo. Prvobitno smo planirali da uspostavimo liniju Borča – Zemun, ali je teško utvrditi gde bi u Borči bilo najbolje izgraditi stajalište – ističe Đukanović i dodaje da su se kao moguće opcije pojavili šljunkara i mesto Crvenka, dok je stajalište u Zemunu predviđeno kod okretnice autobusa 88. Đukanović ne isključuje mogućnost uvođenja rečnog transporta za vreme obnove „Gazele” i naglašava da je Direkcija nedavno sprovela anketu koja je pokazala da među Beograđanima postoji veliko interesovanje za uvođenje rečnog saobraćaja.

Ukoliko bude ostvarena ideja o rečnom saobraćaju, trajekti će, prema najavama iz Direkcije, postati deo integrisanog tarifnog sistema. To znači da bi građani sa pretplatničkim markicama koje važe za GSP mogli da koriste usluge trajekta. Pre toga je neophodno raspisati konkurs za nabavku savremenih uređaja za poništavanje karata koji će biti postavljeni u svim vozilima javnog prevoza.

Kako kažu u Direkciji, grad je i ranijih godina razmatrao mogućnost uspostavljanja rečnog saobraćaja, ali nije imao sve potrebne dozvole. Sada su se okolnosti promenile, pa je plan za uvođenje rečnog saobraćaja dobio širu podršku.

Stručnjaci Saobraćajnog fakulteta upozorili su da bi najveća nevolja kod uvođenja trajekata bila nepostojanje prateće infrastrukture, jer Beograd, za razliku od drugih gradova koji imaju rečni saobraćaj, nedovoljno koristi prirodne potencijale – Savu i Dunav. Oni smatraju da bi bez prethodnih priprema uvođenje trajekata u rečni saobraćaj izazvalo još veće gužve na kopnu. Zbog toga bi, tvrde, najpre trebalo izgraditi prateće objekte koji su preduslov uspostavljanja rečnog saobraćaja.

– Mi nemamo dobre spojne tačke koje bi povezale obalu i kopno, zato je neophodno najpre odrediti lokacije za trajektna stajališta, jer problem ne predstavljaju reke, već kopno – kažu na Saobraćajnom fakultetu i dodaju da je dodatni problem grada pogrešno postavljena infrastruktura. Kao primer navode Borču koja leži na reci, a zapravo nema nikakav kontakt s njom. Tvrde da ništa bolje nije ni u centru grada, jer tramvajska pruga koja prolazi pored Save ne znači da je Beograd izašao na reku. Zbog toga se kao mogućnost rešavanja ovog problema pominje postavljanje žičare od Pristaništa do Kalemegdana. Njenom izgradnjom izbegla bi se gužva u železničkom saobraćaju, premda se Pristanište nalazi neposredno uz prugu.  

Beograđani će, po svemu sudeći, postepeno morati da se navikavaju na silazak na Savu i Dunav koji je značajan, pre svega, zbog rasterećenja kopnenog saobraćaja. Pored toga, rečni saobraćaj važan je i sa stanovišta očuvanja životne sredine, jer znatno manje zagađuje okolinu od kopnenog.