Tajna u sarinu

Pripremne radnje obavljene su pre toga: napad u kome je stradalo blizu 100 civila, uključujući i decu, pripisan je odmah Damasku i Moskvi. Dokazi su se sveli na „duboko uverenje”. Baš kao i 2013. kada je Pentagon od Baraka Obame tražio vojnu odmazdu u Siriji tvrdeći uz „veliku verovatnoću” da je Asad koristio hemijsko oružje.

Zapadni političari, pa i ogromna većina medija, nisu ostavili nikakav prostor mogućnosti da su napad sarinom izveli sirijski pobunjenici ili pripadnici neke od islamističkih grupa kako bi kompromitovali Asada u trenutku kada je on konsolidovao vlast i kada je Tramp najavio da rušenje sirijskog predsednika prestaje da bude njegov prioritet.

Povrh toga, ne deluje logično da je Asad imao potrebu da rizikuje nabavljajući tajno hemijsko oružje jer su, uz međunarodni nadzor, sve poznate zalihe 2014. iznete iz Sirije i uništene.

Simptomatično je, takođe, da Zapad ne dopušta ikakvu međunarodnu istragu tragičnog incidenta koju zahteva šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Baš kao što je 2013. bilo neobično da su inspektori UN imali mandat samo da utvrde da li su bojni otrovi upotrebljeni, ali ne i ko ih je upotrebio.

Doprinos raščišćavanju misterija dao je slavni američki novinar Sejmur Herš koji je otkrio masakr u Mi Laju gde je američka vojska bila odgovorna za smrt oko 500 nenaoružanih vijetnamskih civila. 

On je u dva teksta objavljena decembra 2013. i aprila 2014. u „London rivju ov buks”. Dobitnik Pulicerove nagrade napisao je da je Obamina administracija lažno optužila Asadov režim za napad hemijskim oružjem u mestu Guta.

Pozivajući se na britanske obaveštajne službe, ovaj novinar poznat po jakim vezama u obaveštajnom miljeu, tvrdio je da sarin upotrebljen u tom napadu nije bio isti kao onaj kojim je tada raspolagala Asadova armija.

Herša je istraga odvela do Libije i aktivnosti američkog konzulata u Bengaziju da prikupi hemijsko oružje koje će preko Turske biti poslato za Siriju gde će ga „umereni” pobunjenici upotrebiti protiv civila a potom optužiti Asada. 

Time bi se „legitimizovala” američka invazija Sirije po istom scenariju po kome je eliminisan Muamer Gadafi. U ove operacije, koje je vodila CIA, bio je umešan i tadašnji američki ambasador koji je kasnije ubijen u Bengaziju.

Zašto su ozbiljne optužbe novinara koji se proslavio ekskluzivnim otkrićima još od vremena vijetnamskog rata ostale bez odjeka?

Odgovor je jednostavan: u operacije koje su trajale 2012. i 2013. bilo je uključeno suviše „važnih” igrača. Od tadašnje državne sekretarke Hilari Klinton, preko vrha CIA koji je nadzirao transporte, do arapskih saveznika koji su davali novac.

Rušenje Asada trebalo je da predstavlja nagradu zapadnim jastrebovima, arapskim finansijerima, kao i ambicijama Turske i Izraela.

Ovim kanalima, tvrdi Herš, hemijsko oružje dospelo je do džihadista Nusra fronta, poznatog i kao Al Kaida Sirije. Ova salafistička teroristička organizacija, poznata danas pod imenom Džabhat Fatah el Šam, upotrebila je sarin 21. avgusta 2013. u akciji na mesto Guta.

Herš nije usamljen u optužbama koje vode do vašingtonskih vrhova. Mnoge organizacije građanskog društva zahtevale su da američka i svetska javnost bude informisana o pravoj prirodi politike Obamine administracije.

Ko god da je upotrebio hemijsko oružje, učinio je američkom predsedniku veliku uslugu. Tramp je pokazao čvrstinu, ali je izbegao deklaraciju rata jer se radilo o ograničenoj operaciji protiv jedne vazduhoplovne baze Asadovog režima.

Trampove rakete imale su više bojevih glava od kojih su neke gađale Damask, druge Moskvu, treće Teheran, a četvrte Peking preko Pjongjanga. Tajming Trampove odluke bio je savršen. Vest o napadu stigla je dok je on večerao sa kineskim predsednikom kome je jasno poručio da radi ono što kaže.