Propadaju kroz sistem

Po sporazumu, radi se o građanima koji nemaju pravni osnov da borave na teritoriji članica EU, a u praksi pretežno se radi o Romima koji najvećem broju slučajeva stižu iz Nemačke. Nikolić objašnjava da one koje organizovano vraćaju, na Aerodromu „Nikola Tesla” dočekuje Kancelarija za readmisiju, ali nakon što su tamo registrovani, ovi ljudi jednostavno „propadnu kroz sistem”.

„Naš zadatak je da prepoznamo potrebe ove zajednice, ali ostaje pitanje da li lokalna samouprava ima instrumente da ostvari potrebe zajednice. Mi ih tretiramo kao čoveka koji ima određene potrebe, a ne kao Rome jer i na taj način želimo da utičemo na njihovu integraciju”, kaže Nikolić za „Politiku”.

Svako od njih je specifična priča, nastavlja Nikolić i kaže da su neretko sudbine u kojima se jedan problem slaže na drugi. Navodi primer porodice sa devetoro dece, koja je 1999. godine otišla sa Kosova i Metohije.

U Subotici im se rodilo prvo troje dece, prelaze u Mostar gde se rađa još troje dece, a novi članovi porodice rađaju se i kada se porodica preseljava u Nemačku i u Francusku. Pošto su majka i otac nevenčani, dok su bili u izbegličkom kampu u Mostaru, ženu su prijavili pod imenom muževljeve sestre kako bi svi imali isto prezime i da porodicu ne razdvoje.

„Porodica sada živi ovde, i pokušali smo da pronađemo krštenicu za decu rođenu u inostranstvu, ali se sada zbog te promene imena sve zakomplikovalo i moramo ispočetka. Dok ne stignu te krštenice, porodica nema pravo na socijalnu pomoć, i otac ih prehranjuje švercom i radom na buvljaku”, priča Nikolić.

Problem je i školovanje dece koja znaju romski, albanski, jezik zemlje iz koje su vraćeni, ali srpski i ćirilica im je potpuna nepoznanica, a sada na tom jeziku treba da nastave školovanje.

Neobična je i priča 21-godišnjeg srednjoškolca koji je rođen, odrastao i školovan u Nemačkoj, a po koga su jednog dana došli na posao i zajedno sa čitavom porodicom vratili u Srbiju. „Njegov život sada je potpuno izmešten. Ne radi, bezvoljno sedi kući i pita se zašto mu se ovo dogodilo”, opisuje naš sagovornik.

Ni znanje jezika ni strane škole nisu mu pomogle da nađe posao, a na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno je oko 200 Roma, svi kao nekvalifikovani radnici. Niko ni od povratnika iz readmisije nije uspeo da nađe posao. Ima slučajeva i da ih readmisijom vrate na Kosovu i Metohiju, a oni odatle, zbog kontakata sa porodicom, dođu u Suboticu. Prema podacima koordinatora za inkluziju Roma, u Subotici je zvanično prijavljeno oko 2.900 Roma, ali se procenjuje da ih ima oko četiri hiljade.

Osnovni zadatak je, kaže Nikolić, izvući ih iz siromaštva u kojem se nalazi većina porodica i uključiti decu u obrazovni sistem. „Siromaštvo je ovde nasledno, spušten je nivo potreba i siromaštvo postaje njihova kultura života. Bez podrške društva nemoguće je to promeniti, i ukoliko jedan član porodice iz toga iskorači, potrebno je, kako se procenjuje, dve do tri generacije da se izađe iz siromaštva”, kaže Nikolić.

Koordinator ima podršku i pedagoškog asistenta i zdravstvenog medijatora. Posebno ističe činjenicu da imaju 85 dece u vrtiću, dvoje u predškolskoj grupi, 700 dece u osnovnoj, 60 u srednjoj školi, a petoro na fakultetu. Ipak, školovanjem nisu obuhvaćena sva deca jer se procenjuje da u školskom uzrastu u Subotici ima oko 1.500 dece.

„Prema procenama stručnjaka, godišnji gubitak u produktivnosti u Srbiji je 231 milion evra zbog neuključivanja Roma. Mi ne želimo da imamo paralelne svetove, gde se jedni rukovode mišlju „oni tako hoće da žive”, a drugi „ovi me diskriminišu”, već da kroz školovanje i rad budu aktivno uključeni”, kaže Nikolić.