Region napredovao brže od Srbije
Da nije zadovoljan rastom privredne aktivnosti od tri odsto premijer Aleksandar Vučić izjavio je posle tematske sednice Vlade Srbije o bruto domaćem proizvodu.
Uz članove njegovog kabineta, sednici su prisustvovali i predstavnici Svetske banke.
Ono što je na „Kopaonik biznis forumu” rekla Elen Goldstin, direktorka Svetske banke za zapadni Balkan, predsednik vlade je gotovo doslovce ponovio.
– Srbiji je potreban rast veći od četiri, pet odsto kako bismo pristizali zemlje Evropske unije – istakao je premijer.
To je neuporedivo bolje od minus tri odsto, ali nije dovoljno, rekao je Vučić. Inače, pad privredne aktivnosti od minus tri odsto Srbija je imala 2009. godine kada je svetska finansijska kriza zapljusnula našu privredu.
Vučić je dodao i to da je stanje javnih finansija stabilno, ali da Srbiji treba mnogo godina da bi standard bio uporediv sa zemljama EU. Imamo stabilan rast, ali on mora da bude veći od četiri, pet odsto, da bismo ih pristizali, ponovio je. Zato nisam zadovoljan rastom od tri odsto, podvukao je premijer.
Svetska banka, inače, za ovu godinu očekuje da će rast privredne aktivnosti iznositi tri odsto, dok za 2018. i 2019. očekuju da će BDP porasti 3,5 procentna poena.
Vrlo često, kada je o rastu ekonomske aktivnosti reč, premijer Vučić zna da istakne kako su ostvareni rezultati mnogo bolji od plana.
Prvi put se to dogodilo još 2015. godine kada su međunarodne finansijske organizacije projektovale da će privredna aktivnost biti u minusu.
Predsednik vlade tvrdio je tada da će ekonomija biti u plusu. Konačno, na kraju 2015. godine, ostvaren je rast od 0,8 odsto, uprkos primenama strogih mera štednje.
Uporedne analize, međutim pokazuju da nije samo Srbija tokom 2015. i 2016. godine ostvarila bolji rezultat od planiranog. Praktično, sve zemlje regiona su u tom periodu imale rast BDP-a za oko jedan odsto veći od prognoziranog, pokazuje jedna analiza Fiskalnog saveta. Uostalom to je vidljivo i iz godišnjih izveštaja Svetske banke i MMF-a.
U Hrvatskoj je, na primer, bilo prognozirano da će rast BDP-a u 2015. iznositi 0,2, a stvarni rast iznosio je 1,6 odsto. U Rumuniji je rast privredne aktivnosti u istoj godini bio 3,7 umesto očekivanih 2,7 odsto.
U Mađarskoj je iznosio 3,1 umesto 2,4 odsto, a u Bugarskoj umesto prognoziranih 0,8 odsto ostvareni rast BDP-a iznosio je čak 3,6 procenata.
Slična, pozitivna, odstupanja od prognoza kao u 2015. dešavala su se i u 2016. godini. Srbija je, istina, prošle godine ostvarila rast BDP-a od 2,8 odsto i to je najveća stopa rasta još od izbijanja svetske ekonomske krize.
Međutim, analiza pokazuje da su i druge zemlje regiona prošle godine beležile rekordan rast od izbijanja krize. Prema podacima međunarodnih finansijskih institucija, njihov rast u proseku je iznosio 3,6 odsto, što je znatno više od našeg privrednog rasta.
Prema tumačenju Fiskalnog saveta, ta neočekivana povećanja privrednog rasta gotovo svih zemalja u regionu ukazuju da nisu samo domaće ekonomske politike uticale na ubrzanje privrednog rasta. Već da su većem rastu ekonomija u regionu
znatno doprinele i neke povoljne međunarodne okolnosti koje nisu bile deo planiranih ekonomskih politika. Na prvom mestu to su pad cena sirovina, naročito nafte i gasa, smanjenje kamatnih stopa u Evropi i brži oporavak evrozone i regiona.
Međutim, autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) ne slažu se sa ovom ocenom.
Tvrdnja Fiskalnog saveta da je privredni rast u zemljama regiona u posmatranom periodu najvećim delom bio rezultat neplaniranih pozitivnih spoljnih okolnosti može se primeniti na sve zemlje u regionu – osim na Republiku Srbiju, ocenjuju.
Rast BDP u Republici Srbiji u 2016. godini, posmatrano sa aspekta ponude, generisan je kroz sve sektore ekonomije kao rezultat poboljšanja poslovnog ambijenta, dok je sa aspekta tražnje postignut na ekonomski zdrav način, kroz jačanje investicione i izvozne aktivnosti, što i jeste neophodan uslov za njegovu održivost – zaključuju u MAT-u.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
