Регион напредовао брже од Србије
Да није задовољан растом привредне активности од три одсто премијер Александар Вучић изјавио је после тематске седнице Владе Србије о бруто домаћем производу.
Уз чланове његовог кабинета, седници су присуствовали и представници Светске банке.
Оно што је на „Копаоник бизнис форуму” рекла Елен Голдстин, директорка Светске банке за западни Балкан, председник владе је готово дословце поновио.
– Србији је потребан раст већи од четири, пет одсто како бисмо пристизали земље Европске уније – истакао је премијер.
То је неупоредиво боље од минус три одсто, али није довољно, рекао је Вучић. Иначе, пад привредне активности од минус три одсто Србија је имала 2009. године када је светска финансијска криза запљуснула нашу привреду.
Вучић је додао и то да је стање јавних финансија стабилно, али да Србији треба много година да би стандард био упоредив са земљама ЕУ. Имамо стабилан раст, али он мора да буде већи од четири, пет одсто, да бисмо их пристизали, поновио је. Зато нисам задовољан растом од три одсто, подвукао је премијер.
Светска банка, иначе, за ову годину очекује да ће раст привредне активности износити три одсто, док за 2018. и 2019. очекују да ће БДП порасти 3,5 процентна поена.
Врло често, када је о расту економске активности реч, премијер Вучић зна да истакне како су остварени резултати много бољи од плана.
Први пут се то догодило још 2015. године када су међународне финансијске организације пројектовале да ће привредна активност бити у минусу.
Председник владе тврдио је тада да ће економија бити у плусу. Коначно, на крају 2015. године, остварен је раст од 0,8 одсто, упркос применама строгих мера штедње.
Упоредне анализе, међутим показују да није само Србија током 2015. и 2016. године остварила бољи резултат од планираног. Практично, све земље региона су у том периоду имале раст БДП-а за око један одсто већи од прогнозираног, показује једна анализа Фискалног савета. Уосталом то је видљиво и из годишњих извештаја Светске банке и ММФ-а.
У Хрватској је, на пример, било прогнозирано да ће раст БДП-а у 2015. износити 0,2, а стварни раст износио је 1,6 одсто. У Румунији је раст привредне активности у истој години био 3,7 уместо очекиваних 2,7 одсто.
У Мађарској је износио 3,1 уместо 2,4 одсто, а у Бугарској уместо прогнозираних 0,8 одсто остварени раст БДП-а износио је чак 3,6 процената.
Слична, позитивна, одступања од прогноза као у 2015. дешавала су се и у 2016. години. Србија је, истина, прошле године остварила раст БДП-а од 2,8 одсто и то је највећа стопа раста још од избијања светске економске кризе.
Међутим, анализа показује да су и друге земље региона прошле године бележиле рекордан раст од избијања кризе. Према подацима међународних финансијских институција, њихов раст у просеку је износио 3,6 одсто, што је знатно више од нашег привредног раста.
Према тумачењу Фискалног савета, та неочекивана повећања привредног раста готово свих земаља у региону указују да нису само домаће економске политике утицале на убрзање привредног раста. Већ да су већем расту економија у региону
знатно допринеле и неке повољне међународне околности које нису биле део планираних економских политика. На првом месту то су пад цена сировина, нарочито нафте и гаса, смањење каматних стопа у Европи и бржи опоравак еврозоне и региона.
Међутим, аутори билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) не слажу се са овом оценом.
Тврдња Фискалног савета да је привредни раст у земљама региона у посматраном периоду највећим делом био резултат непланираних позитивних спољних околности може се применити на све земље у региону – осим на Републику Србију, оцењују.
Раст БДП у Републици Србији у 2016. години, посматрано са аспекта понуде, генерисан је кроз све секторе економије као резултат побољшања пословног амбијента, док је са аспекта тражње постигнут на економски здрав начин, кроз јачање инвестиционе и извозне активности, што и јесте неопходан услов за његову одрживост – закључују у МАТ-у.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
