I u sedamdesetoj otkrivam teatar

Posle Rige, Njujorka, Londona i Beograd će 23, 24. i 25. aprila u 20 časova, u Pozorištu na Terazijama, moći da vidi predstavu„Barišnjikov/Brodski”, u produkciji slavnog umetnika i Novog teatra iz Rige, a u režiji Litvanca Alvisa Hermanisa. Sam na sceni 90 minuta Barišnjikov će na osnovu stihova Brodskog dočarati pokretom i glasom emotivnu priču o jednom dugom, umetničkom prijateljstvu nastalom u Americi, daleko od domovine, nekadašnjeg SSSR-a, koje je trajalo sve do pesnikove smrti.  

„Reditelj Hermanis iz Rige, gde sam rođen i živeo do 16. godine, dobro je znao da sam sa Brodskim negovao prijateljstvo koje je trajalo više od 20 godina. Mislio sam da se šali kad mi je predložio ovaj projekat, jer nije lako govoriti o poeziji i govoriti poeziju na sceni”, objasnio je Barišnjikov, i dodao da je veoma srećan što još uvek igra, voli scenu i raduje joj se.

–Zahvaljujem sudbini, kao što Brodski navodi u stihovima, što mi je u ovim godinama, sada imam 69, omogućila da igram– rekao je Barišnjikov. –Ako bude sreće naredne godine napuniću sedamdeset i još uvek otkrivam teatar. Inače, u dramskim komadima sam počeo da igram osamdesetih godina. Igrao sam Beketa, Čehova, prethodnih godina sam radio dosta i sa američkim rediteljem Robertom Vilsonom, komad „Pismo jednom čoveku” o životu Nižinskog. Scena je za mene prirodno mesto, bavio sam se i plesnim teatrom. Reditelji su me često koristili kao glumca koji ume dobro se kreće ili igrača koji ume da glumi, bila je to neka vrsta preplitanja. Sa rediteljima me je ujedinio eksperimentalni teatar, jer nisam učio da budem klasičan glumac, već klasičan igrač. Mada je postojala fascinacija ruskim teatrom, oko moje tridesete godine i adaptacijama Čehova, Turgenjeva, Dostojevskog, a kasnije i zapadnih klasika.

Govoreći o mladim umetnicima, Barišnjikov je naglasio da „ako nisu sto odsto sigurni u svoj izbor, onda ulaze u nešto što je ropstvo,  sa tom idejom o pravom izboru moraju da zaspu i da se probude. Moraju svakod dana dobro da operu svoju odeću u kojoj vežbaju”, istakao je slavni umetnik.

U međuvremenu uspešno se oprobao na filmu, u poznatim TV serijama, ali i po izložbama fotografija čiji je autor.

I još nekoliko reči o Brodskom. Pesnik je u Ameriku stigao 1972, u 32. godini, nakon što je bio prisiljen da napusti domovinu. 

„Književnik je usamljeni putnik i niko mu ne može pomoći”, govorio je tada. U Americi je predavao na univerzitetima i pisao, a potom i Nobelovu nagradu dobio. Tu su od sedamdesetih godina pa nadalje dva iznad svega talentovana čoveka započela druženje onako kako to samo umetnici znaju. Brodski je voleo lepotu koja se ogleda u oku posmatrača, a bio je opčinjen Venecijom, gde je odlazio isključivo zimi i to 17 godina, i tamo je po svojoj izričitoj želji sahranjen, pre dve decenije. Iako je prošlo mnogo godina Barišnjikov, sada sa stihovima svog prijatelja putuje svetom. Potpisnica ovog teksta uspela je na konferenciji za novinare da Barišnjikovu pruži knjigu Josifa Brodskog, a on je, uz osmeh, napisao posvetu svojim razigranim rukopisom.