Reke uspomena i ljudskog nemara

Kraljevo – Pre nekoliko dana na reci Raški, u mestu Batnjik, podignuta je specijalna brana, u koju su država i inostrani i domaći donatori uložili oko stotinu hiljada evra, a koja služi za prikupljanje plutajućih plastičnih flaša, kesa i drugog ambalažnog otpada.

Probni je to pokušaj u zaštiti reka od otpada i zagađenja koji bi, ako se pokaže efikasnim, bio primenjen i na drugim većim vodotocima.

I za samo nekoliko dana napunio se koš od devet kubnih metara, pa će njegovo pražnjenje očigledno biti učestalo. Otkud toliko otpada? Zna se da reke teku od izvora, pa nije teško zaključiti da potiče odozgo, od Novog Pazara.

Ali, nisu samo Novopazarci primer ovakve nebrige. U ovoj regiji ugrožene su i druge reke, recimo, na Pešterskoj visoravni, čije su vode nekada bile u takozvanoj prvoj kategoriji, tj. mogla se ta voda piti i bez prečišćavanja. Ugrožen je i Ibar, zagađuju ga otpad i otrovi sa juga Srbije, ali i zagađivači duž čitavog toka...

Ekolozi tvrde da je kompleksna i preobimna priča o tome kako su i kada naši ljudi postali toliko nemarni i krenuli u „ubijanje” svojih reka. I zašto je sada, recimo starijim meštanima Novog Pazara i onima u selima pokraj reke Raške poput Podsetenja, Milatkovića, Draganića... ona ostala samo uspomena jer je bila ukras grada i sećanje na vreme kada su vodom sa Raške polivali njive i bašte, uživali u kupanju i pecanju.

Sada je ta reka svojevrsna tekuća deponija i nije samo zagađena vidljivim otpadom, onim koje će brana „hvatati”, već i još opasnijim, hemijskim otrovom da, kako meštani tvrde, „vodu na njoj ni krave neće da piju”. U pomenutoj reci više nema ribe, rečnih školjki i rakova... a u takvoj ekološkoj opasnosti i su i druge u ovom kraju: Vidrenjak koji teče Pešterom od Tutina, reke Jablanica i Vapa nadomak Sjenice, reka Ibar u čijem su slivu pomenute rečice...

I zato je na opšte odobravanje naišlo postavljanje brane na Raški, kao i obećanje Ignjata Rakitića, predsednika raščanske opštine, da će uskoro nizvodno od brane početi čišćenje reke angažovanjem nezaposlenih u okviru programa javnih radova. Ali, šta je sa zaštitom od opasnijeg a manje vidljivog otpada, onog sa rudarskih jalovišta, iz industrijskih pogona, klanica, pogona za kamenovanje džinsa, iz brojnih pešterskih mlekara... Do pre koju godinu, recimo, od 250 manjih i većih industrijskih pogona duž Ibra samo je jedan imao opremu za prečišćavanje otpada, a postrojenja za prečišćavanje kanalizacionih otpadnih voda ni danas nema nijedan, bilo manji, bilo veći grad u ovoj regiji.

– Za takvu fabriku nemamo novca, ali smo u ovogodišnjem budžetu izdvojili 32 miliona dinara kako bismo kanalizaciju iz svih naselja spojili u jedan kolektor. Prošle godine smo iz kreditnih sredstava obavili sanaciju glavne deponije, a aktivniji smo nego ikada na edukaciji građana u oblasti zaštite životne okoline. Radimo na tome, takoreći, počev od obdaništa, a i na terenu. Tako smo na mestima većeg broja divljih deponija podigli igrališta, parkove... – objašnjava nam Nihat Biševac, gradonačelnik Novog Pazara.

Kanalizacija se i u drugim gradovima uliva direktno u reku, najviše zbog toga što nema sredstava za nabavku adekvatnih postrojenja za prečišćavanje. Tako, primera radi, grad Kraljevo ima projekat spreman za učešće i na konkursima evropskih fondova, jer za tu investiciju nema novca u svojoj kasi. Jesu u lokalnim zajednicama svesni da je ekologija ponajviše njihovo pitanje, ali i napominju da je kasa za te potrebe prilično centralizovana, u kojoj opet novca nema dovoljno. Jer, prema procenama stručnjaka, samo za prečišćavanje otpadnih voda iz kanalizacionih mreža u gradovima Srbije treba oko milijardu evra.

– A što se tiče industrijskog otpada kod nas, ponajviše prema prijavama građana, reaguju malobrojni ekološki inspektori. Međutim, njihova su ovlašćenja takva da bi za adekvatnu i brzu primenu sankcija bilo neophodno stotinu inspektora koji bi dežurali na svakih pedesetak metara, posebno pokraj reke, kako bi na licu mesta zatekli onog ko tu baca otpad. Inspektori kontrolišu i pogone za obradu džinsa, klanice... ali su najveći zagađivači oni koji rade „divlje”, za koje ne znamo bez pomoći građana. Možda ćemo situaciju popraviti kad uskoro ovde počne da funkcioniše komunalna policija, ali ja napominjem da je veći efekat od podizanja ekološke svesti nego od represije – tvrdi Admir Leković, načelnik gradske uprave u Novom  Pazaru.

Minulih godina, pored konkretnih akcija u prolećnom čišćenju obala reka, ponajviše su na tim programima ekološke edukacije radili članovi ekoloških pokreta u Kraljevu, Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu...

– Našom aktivnošću smo, primera radi, uticali da se spreči odlaganje otpada u Ibar od prerade drveta u strugarama, kojih je pokraj ove reke na stotine i na to sam ponosan, a evo baš sada ste me zatekli pred ulazom u gradsku biblioteku u kojoj imam predavanje osnovcima o značaju zaštite reka i životne okoline – kaže Miroslav Pavlović, predsednik Ekološkog pokreta „Ibar” u Kraljevu.

Inače, uz odobravanje, naši sagovornici su nedavno postavljanje specijalne brane na reci Raški to isticali i kao „izlog“ gde će ljudi, videvši gomilu otpada, valjda shvatiti šta rekama čine svojim  našeg nemarom i nepažnjom...