Реке успомена и људског немара

Краљево – Пре неколико дана на реци Рашки, у месту Батњик, подигнута је специјална брана, у коју су држава и инострани и домаћи донатори уложили око стотину хиљада евра, а која служи за прикупљање плутајућих пластичних флаша, кеса и другог амбалажног отпада.

Пробни је то покушај у заштити река од отпада и загађења који би, ако се покаже ефикасним, био примењен и на другим већим водотоцима.

И за само неколико дана напунио се кош од девет кубних метара, па ће његово пражњење очигледно бити учестало. Откуд толико отпада? Зна се да реке теку од извора, па није тешко закључити да потиче одозго, од Новог Пазара.

Али, нису само Новопазарци пример овакве небриге. У овој регији угрожене су и друге реке, рецимо, на Пештерској висоравни, чије су воде некада биле у такозваној првој категорији, тј. могла се та вода пити и без пречишћавања. Угрожен је и Ибар, загађују га отпад и отрови са југа Србије, али и загађивачи дуж читавог тока...

Еколози тврде да је комплексна и преобимна прича о томе како су и када наши људи постали толико немарни и кренули у „убијање” својих река. И зашто је сада, рецимо старијим мештанима Новог Пазара и онима у селима покрај реке Рашке попут Подсетења, Милатковића, Драганића... она остала само успомена јер је била украс града и сећање на време када су водом са Рашке поливали њиве и баште, уживали у купању и пецању.

Сада је та река својеврсна текућа депонија и није само загађена видљивим отпадом, оним које ће брана „хватати”, већ и још опаснијим, хемијским отровом да, како мештани тврде, „воду на њој ни краве неће да пију”. У поменутој реци више нема рибе, речних шкољки и ракова... а у таквој еколошкој опасности и су и друге у овом крају: Видрењак који тече Пештером од Тутина, реке Јабланица и Вапа надомак Сјенице, река Ибар у чијем су сливу поменуте речице...

И зато је на опште одобравање наишло постављање бране на Рашки, као и обећање Игњата Ракитића, председника рашчанске општине, да ће ускоро низводно од бране почети чишћење реке ангажовањем незапослених у оквиру програма јавних радова. Али, шта је са заштитом од опаснијег а мање видљивог отпада, оног са рударских јаловишта, из индустријских погона, кланица, погона за каменовање џинса, из бројних пештерских млекара... До пре коју годину, рецимо, од 250 мањих и већих индустријских погона дуж Ибра само је један имао опрему за пречишћавање отпада, а постројења за пречишћавање канализационих отпадних вода ни данас нема ниједан, било мањи, било већи град у овој регији.

– За такву фабрику немамо новца, али смо у овогодишњем буџету издвојили 32 милиона динара како бисмо канализацију из свих насеља спојили у један колектор. Прошле године смо из кредитних средстава обавили санацију главне депоније, а активнији смо него икада на едукацији грађана у области заштите животне околине. Радимо на томе, такорећи, почев од обданишта, а и на терену. Тако смо на местима већег броја дивљих депонија подигли игралишта, паркове... – објашњава нам Нихат Бишевац, градоначелник Новог Пазара.

Канализација се и у другим градовима улива директно у реку, највише због тога што нема средстава за набавку адекватних постројења за пречишћавање. Тако, примера ради, град Краљево има пројекат спреман за учешће и на конкурсима европских фондова, јер за ту инвестицију нема новца у својој каси. Јесу у локалним заједницама свесни да је екологија понајвише њихово питање, али и напомињу да је каса за те потребе прилично централизована, у којој опет новца нема довољно. Јер, према проценама стручњака, само за пречишћавање отпадних вода из канализационих мрежа у градовима Србије треба око милијарду евра.

– А што се тиче индустријског отпада код нас, понајвише према пријавама грађана, реагују малобројни еколошки инспектори. Међутим, њихова су овлашћења таква да би за адекватну и брзу примену санкција било неопходно стотину инспектора који би дежурали на сваких педесетак метара, посебно покрај реке, како би на лицу места затекли оног ко ту баца отпад. Инспектори контролишу и погоне за обраду џинса, кланице... али су највећи загађивачи они који раде „дивље”, за које не знамо без помоћи грађана. Можда ћемо ситуацију поправити кад ускоро овде почне да функционише комунална полиција, али ја напомињем да је већи ефекат од подизања еколошке свести него од репресије – тврди Адмир Лековић, начелник градске управе у Новом  Пазару.

Минулих година, поред конкретних акција у пролећном чишћењу обала река, понајвише су на тим програмима еколошке едукације радили чланови еколошких покрета у Краљеву, Новом Пазару, Сјеници, Тутину...

– Нашом активношћу смо, примера ради, утицали да се спречи одлагање отпада у Ибар од прераде дрвета у стругарама, којих је покрај ове реке на стотине и на то сам поносан, а ево баш сада сте ме затекли пред улазом у градску библиотеку у којој имам предавање основцима о значају заштите река и животне околине – каже Мирослав Павловић, председник Еколошког покрета „Ибар” у Краљеву.

Иначе, уз одобравање, наши саговорници су недавно постављање специјалне бране на реци Рашки то истицали и као „излог“ где ће људи, видевши гомилу отпада, ваљда схватити шта рекама чине својим  нашег немаром и непажњом...