Dan sećanja na jasenovačke žrtve

Od našeg stalnog dopisnika
Donja Gradina – U Spomen-području Donja Gradina je obeležen Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac.

Posle polaganja venaca služen je parastos za nevino stradale žrtve srpskog, jevrejskog i romskog naroda u ustaškom logoru Jasenovac i najvećem stratištu iz sistema jasenovačkih logora smrti – Donjoj Gradini.

Parastos za srpske žrtve na grobnom polju „Hrastovi” služio je patrijarh srpski Irinej, a potom su upućene molitve na jevrejskom i romskom jeziku i pomen stradalnicima.

Aleksandar Vučić, premijer i novoizabrani predsednik Srbije, rekao je da je Donja Gradina najtužnije mesto za Srbe, u kome su u ustaškoj državi ljudi ubijani zato što su srpskog, jevrejskog ili romskog porekla. Podsetivši da je reč o jednom od najvećih stratišta na Balkanu u Drugom svetskom ratu, gde je u plitke i uske grobnice natrpano stotine hiljada izmučenih i iskasapljenih tela, Vučić je upitao „šta bi naše ’žao mi je’ tim žrtvama uopšte značilo”.

„Ili da im kažemo da se neće ponoviti ono što tada nismo mogli da sprečimo. Ili da se obratim onome gore... Da li je jedno ’zašto’ dovoljno za sve naše smrti? Da li bi jedno ’pomozi’ bilo dovoljno da spreči povratak zla? I da li bi jedno ’oprosti’ moglo da spere svu krv i greh koji su proliveni ovde u ime čiste krvi i vere bez greha”, upitao je Vučić i napomenuo kako će se o onome što se ovde događalo govoriti, u Srpskoj, u Srbiji sve snažnije „samo da nam se te iste stvari ne bi ponovile”.

Vučić se zapitao i da li bi ih u slučaju da su pobedili grizla savest i jesu li ubijali zato da bi narod u čije su to ime radili postao bolji.

„Veruju li danas da bi bilo sasvim u redu i da su pobili mnogo više?”

Zapitavši koliko je mrtvih Srba zadovoljavalo potrebe veće i bolje Hrvatske, Vučić kaže da sve jasenovačke brojke i podaci o istrebljenju srpskog stanovništva u Hrvatskoj, Bosanskoj krajini, BiH govore da više od milion ubijenih ljudi u NDH nisu bili dovoljni.

„Neko je imao platformu da će narod kada istrebi drugi narod postati bolji i uspešniji. Zato, nije reč samo o tome koliko je ljudi ubijeno već – koliko su hteli da ubiju. Kao i o tome da je to ubijanje bilo zvanično, opravdano, dopušteno i poželjno. Država čiste krvi, u kojoj će se svaka nečista – srpska krv proliti, bila je državna platforma”, istakao je premijer.

Najbolje je to, dodaje Vučić, formulisao ustaški ministar Mile Budak, u svom programu o Srbima – trećinu pobiti, trećinu proterati, trećinu pokrstiti, dok će ostali biti samo zlo sećanje. „Kakvo li vam je to sećanje danas”, upitao je.

Srpski premijer primetio je pokušaje povampirenja ustaške ideologije i revizije činjenica koje je istorijska nauka već prihvatila i „koja nastoji da rehabilitacijom nadbiskupa zagrebačkog Alojzija Stepinca skine odgovornost za antihrišćanske zločine koje su počinili pripadnici hijerarhije Katoličke crkve. A čini se da nije daleko dan kada će uslediti zahtev za drugačiju sliku i o poglavniku Paveliću i prenošenje njegovih ostataka, svakako nedaleko odavde”, naglasio je. Osvrnuvši se i na revizionističke pokušaje iz hrvatske da Jasenovac predstave kao radni logor, Vučić kaže da on to i jeste bio „ali je u njemu rad bio smrt i državni posao na kom su radili predano. Jedini problem je to što ga nisu završili, onako kako su hteli”.

Konstatujući kako to zna čitav svet „ali i oni, ma koliko se pravili da ne znaju”, premijer kaže da se u prolazu može okrenuti glava od Gradine i Jasenovca, kao što se mogu kačiti table s natpisom „Za dom spremni” nedaleko od logora, ali da jedna stvar ne može:

„Ne možeš pobeći od banalnosti tog zla, njegove običnosti i prosečnosti. I nisi postao bolji zato što ogromnog broja Srba više nema! Naprotiv, sasvim si prosečan ostao i uvek ćeš biti niži i ništa više od srednjeg i prosečnog, običnog, bez ikakvog osobenog znaka sve dok ne smogneš snage da se suočiš sa svojim zlom i pogledaš mu u lice. I osetiš stid i odgovornost”.

Tu vrstu stida i pokajanja, nastavlja Vučić, dužni su da osete svi na Balkanu, ali „posebno oni u čije su ime i za čiju korist napravljeni Jasenovac, Gradiška, Jadovno” s namerom da Srba u Hrvatskoj i Bosni više nema.

„A to što su hteli i danas živi u Hrvatskoj”, rekao je Vučić i naglasio kako „mi s onom drugom Hrvatskom hoćemo i moramo da sarađujemo”.

Poručio je da posao Srbije i RS jeste da se na svakom mestu suoče sa sopstvenim greškama i zlom koji je činjen i u naše ime, kako ne bi bile „takve prosečne, ni obične, ni banalne”, kao i kako bi se suprotstavili onima koji bi da menjaju granice na Balkanu, ne pitajući nikoga, a ponajmanje Srbe čiju teritoriju bi da otmu.

„Naš posao je da ih pobedimo politički, bez rata i sukoba”, rekao je i ponovio da „nikada i nikome više nećemo dozvoliti ’Bljesak’ i ’Oluju’.”

On je zaključio i da svako ko živi u Hrvatskoj i želi tu zemlju bez vozila sa srpskim tablicama, bez srpskih proizvoda, čokoladica i bombona, bez srpskog imena, srpskih crkava, kulture, želi zapravo „prosečnu, običnu i banalnu Hrvatsku”. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je prošli vek bio vek našeg stradanja, a da ovaj mora da bude vek našeg okupljanja.

„Ne da bismo drugima učinili revanš, već da nam se nešto slično nikada više ne desi, rekao je Dodik i poručio da je Republika Srpska stvorena da Srbi budu slobodni, „jer za nas nema slobode bez države.”

„Da smo 1941. imali RS ne bismo doživeli Jasenovac. Zato je RS i stvorena i opstaje u gotovo nemogućim uslovima u kojima se nalazi”, rekao je Dodik.

On je istakao da je Srpska usmerena ka gradnji mira i stabilnosti, te da nema nameru i ne želi destabilizaciju na ovim prostorima, već hoće da bude deo sveta koji gradi mir. „Ali ono što se desilo mora da bude ubeleženo i upamćeno i zato tražimo da se Jasenovac obeleži kao mesto genocida. Jer tu nisu stradale žrtve rata nego 500.000 Srba, nekoliko desetina hiljada Jevreja i Roma”, rekao je Dodik.

Poznato je, dodaje on, da postoje oni koji ne žele Srpsku i navodi da su oni blizu one strane „koja nas je ovde i pobila, da su i deca jedva ostala živa”.

Predsednik RS je naglasio i da su se Srbi uvek borili za slobodu i da nema pohoda u koji su Srbi išli da osvajaju, a i kad su ratovali van svoje teritorije oslobađali su druge. „A drugi su se pridružili kada su videli ko je pobednik i izgradili svoju samostalnost koju su im Srbi poklonili. Za koga smo ginuli u Trstu? Zašto smo to dozvolili umesto da gradimo srpske zemlje? Imali smo pravo kao pobednici da odredimo način na koji ćemo živeti. Nažalost, to smo propustili”, rekao je Dodik.

Patrijar srpski Irinej poručio je da jasenovačku tragediju još većom čini činjenica da su žrtve stradale od hrišćanskog naroda koji je digao ruku na najbliže susede, na braću po Hristu i jevanđelju i naneli im zločine o kojima danas slušamo i od kojih nam se koža ježi.

„Time su bacili veliku senku na svoj narod. A da sve bude tragičnije i veće, u velikom delu se u tom vremenu umešala i jedan crkva. Vrhovi crkve su blagosiljali sve što se dešavalo, a mnogi među njima su davali i primer kako treba postupati, pa su govorili: „bog je na nebu, ustaše na zemlji i Jasenovac je između njih, pa birajte šta hoćete”, rekao je patrijarh.

Da bi se spasli, nudili su im pokrštavanje podsetio je patrijarh Irinej i dodao da je i sam vrhovni poglavar Katoličke crkve u jednom pismu rekao da je taj broj oko 240.000. „Vapaj ovog naroda ovde čuo se do neba, ali ga kardinal zagrebački nije čuo. Tri do četiri godine je taj vapaj odavde dolazio, ali ne i do onih koji su trebali da ga čuju. A i ako jesu, pravili su se da ga ne čuju.”

Predsednik RS i ambasadorka SAD

Komemoraciji jasenovačkim žrtvama u Donjoj Gradini, među ostalim stranim diplomatama, prisustvovala je i ambasadorka SAD u BiH Morin Kormak, s kojom je, kako prenose mediji, Dodik odbio da se rukuje.

Dodik se, prenose sarajevski „Dnevni avaz” i „Blic”, rukovao sa svima, pa i s političkim oponentima Mladenom Ivanićem i Borislavom Borenovićem, ali kada mu je ambasadorka Kormak pružila ruku on je to ignorisao. Dodik od uvođenja sankcija od strane SAD za to optužuje Kormakovu.

Ambasadorka Kormak, međutim, nije direktno komentarisala Dodikov gest, ističući da je došla u Donju Gradinu „da bi odala počast žrtvama”, preneo je kasnije u toku dana portal „Avaz”.

„Političari govore za sebe, niti me brinu, niti želim da komentarišem te gestove. Imala sam dobre i pozitivne sastanke i boravila u dobroj atmosferi u Republici Srpskoj”, izjavila je Kormakova.

Susret Dodika i Vučića posle komemoracije

Posle komemoracije u Donjoj Gradini, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik sastali su se u Kozarskoj Dubici, javila je Srna. Izabrani predsednik Srbije je, prema navodima te agencije, odmah nakon sastanka otišao, a Dodik je istakao da se razgovaralo o mnogim aktuelnim temama poput blokadama koje se dešavaju na nivou BiH, kao i o tome šta će se dogoditi kada Hrvati podnesu zahtev za izmenu Izbornog zakona BiH.

Dodik je rekao da je Vučića posebno interesovalo na koji način je moguće realizovati ideju o carinskoj uniji Balkana koje nisu u EU, napominjući da RS podržava tu zamisao.

On je dodao da je s Vučićem razgovarao i o važnosti da se nastavi sa zajedničkim obeležavanjem značajnih stradanja srpskog naroda, odnosno potrebi da se snimi dokumentarni film o Jasenovcu, kao i igrani film svetskog nivoa.