Дан сећања на јасеновачке жртве

Од нашег сталног дописника
Доња Градина – У Спомен-подручју Доња Градина је обележен Дан сећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

После полагања венаца служен је парастос за невино страдале жртве српског, јеврејског и ромског народа у усташком логору Јасеновац и највећем стратишту из система јасеновачких логора смрти – Доњој Градини.

Парастос за српске жртве на гробном пољу „Храстови” служио је патријарх српски Иринеј, а потом су упућене молитве на јеврејском и ромском језику и помен страдалницима.

Александар Вучић, премијер и новоизабрани председник Србије, рекао је да је Доња Градина најтужније место за Србе, у коме су у усташкој држави људи убијани зато што су српског, јеврејског или ромског порекла. Подсетивши да је реч о једном од највећих стратишта на Балкану у Другом светском рату, где је у плитке и уске гробнице натрпано стотине хиљада измучених и искасапљених тела, Вучић је упитао „шта би наше ’жао ми је’ тим жртвама уопште значило”.

„Или да им кажемо да се неће поновити оно што тада нисмо могли да спречимо. Или да се обратим ономе горе... Да ли је једно ’зашто’ довољно за све наше смрти? Да ли би једно ’помози’ било довољно да спречи повратак зла? И да ли би једно ’опрости’ могло да спере сву крв и грех који су проливени овде у име чисте крви и вере без греха”, упитао је Вучић и напоменуо како ће се о ономе што се овде догађало говорити, у Српској, у Србији све снажније „само да нам се те исте ствари не би поновиле”.

Вучић се запитао и да ли би их у случају да су победили гризла савест и јесу ли убијали зато да би народ у чије су то име радили постао бољи.

„Верују ли данас да би било сасвим у реду и да су побили много више?”

Запитавши колико је мртвих Срба задовољавало потребе веће и боље Хрватске, Вучић каже да све јасеновачке бројке и подаци о истребљењу српског становништва у Хрватској, Босанској крајини, БиХ говоре да више од милион убијених људи у НДХ нису били довољни.

„Неко је имао платформу да ће народ када истреби други народ постати бољи и успешнији. Зато, није реч само о томе колико је људи убијено већ – колико су хтели да убију. Као и о томе да је то убијање било званично, оправдано, допуштено и пожељно. Држава чисте крви, у којој ће се свака нечиста – српска крв пролити, била је државна платформа”, истакао је премијер.

Најбоље је то, додаје Вучић, формулисао усташки министар Миле Будак, у свом програму о Србима – трећину побити, трећину протерати, трећину покрстити, док ће остали бити само зло сећање. „Какво ли вам је то сећање данас”, упитао је.

Српски премијер приметио је покушаје повампирења усташке идеологије и ревизије чињеница које је историјска наука већ прихватила и „која настоји да рехабилитацијом надбискупа загребачког Алојзија Степинца скине одговорност за антихришћанске злочине које су починили припадници хијерархије Католичке цркве. А чини се да није далеко дан када ће уследити захтев за другачију слику и о поглавнику Павелићу и преношење његових остатака, свакако недалеко одавде”, нагласио је. Осврнувши се и на ревизионистичке покушаје из хрватске да Јасеновац представе као радни логор, Вучић каже да он то и јесте био „али је у њему рад био смрт и државни посао на ком су радили предано. Једини проблем је то што га нису завршили, онако како су хтели”.

Констатујући како то зна читав свет „али и они, ма колико се правили да не знају”, премијер каже да се у пролазу може окренути глава од Градине и Јасеновца, као што се могу качити табле с натписом „За дом спремни” недалеко од логора, али да једна ствар не може:

„Не можеш побећи од баналности тог зла, његове обичности и просечности. И ниси постао бољи зато што огромног броја Срба више нема! Напротив, сасвим си просечан остао и увек ћеш бити нижи и ништа више од средњег и просечног, обичног, без икаквог особеног знака све док не смогнеш снаге да се суочиш са својим злом и погледаш му у лице. И осетиш стид и одговорност”.

Ту врсту стида и покајања, наставља Вучић, дужни су да осете сви на Балкану, али „посебно они у чије су име и за чију корист направљени Јасеновац, Градишка, Јадовно” с намером да Срба у Хрватској и Босни више нема.

„А то што су хтели и данас живи у Хрватској”, рекао је Вучић и нагласио како „ми с оном другом Хрватском хоћемо и морамо да сарађујемо”.

Поручио је да посао Србије и РС јесте да се на сваком месту суоче са сопственим грешкама и злом који је чињен и у наше име, како не би биле „такве просечне, ни обичне, ни баналне”, као и како би се супротставили онима који би да мењају границе на Балкану, не питајући никога, а понајмање Србе чију територију би да отму.

„Наш посао је да их победимо политички, без рата и сукоба”, рекао је и поновио да „никада и никоме више нећемо дозволити ’Бљесак’ и ’Олују’.”

Он је закључио и да свако ко живи у Хрватској и жели ту земљу без возила са српским таблицама, без српских производа, чоколадица и бомбона, без српског имена, српских цркава, културе, жели заправо „просечну, обичну и баналну Хрватску”. Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је прошли век био век нашег страдања, а да овај мора да буде век нашег окупљања.

„Не да бисмо другима учинили реванш, већ да нам се нешто слично никада више не деси, рекао је Додик и поручио да је Република Српска створена да Срби буду слободни, „јер за нас нема слободе без државе.”

„Да смо 1941. имали РС не бисмо доживели Јасеновац. Зато је РС и створена и опстаје у готово немогућим условима у којима се налази”, рекао је Додик.

Он је истакао да је Српска усмерена ка градњи мира и стабилности, те да нема намеру и не жели дестабилизацију на овим просторима, већ хоће да буде део света који гради мир. „Али оно што се десило мора да буде убележeно и упамћено и зато тражимо да се Јасеновац обележи као место геноцида. Јер ту нису страдале жртве рата него 500.000 Срба, неколико десетина хиљада Јевреја и Рома”, рекао је Додик.

Познато је, додаје он, да постоје они који не желе Српску и наводи да су они близу оне стране „која нас је овде и побила, да су и деца једва остала жива”.

Председник РС је нагласио и да су се Срби увек борили за слободу и да нема похода у који су Срби ишли да освајају, а и кад су ратовали ван своје територије ослобађали су друге. „А други су се придружили када су видели ко је победник и изградили своју самосталност коју су им Срби поклонили. За кога смо гинули у Трсту? Зашто смо то дозволили уместо да градимо српске земље? Имали смо право као победници да одредимо начин на који ћемо живети. Нажалост, то смо пропустили”, рекао је Додик.

Патријар српски Иринеј поручио је да јасеновачку трагедију још већом чини чињеница да су жртве страдале од хришћанског народа који је дигао руку на најближе суседе, на браћу по Христу и јеванђељу и нанели им злочине о којима данас слушамо и од којих нам се кожа јежи.

„Тиме су бацили велику сенку на свој народ. А да све буде трагичније и веће, у великом делу се у том времену умешала и један црква. Врхови цркве су благосиљали све што се дешавало, а многи међу њима су давали и пример како треба поступати, па су говорили: „бог је на небу, усташе на земљи и Јасеновац је између њих, па бирајте шта хоћете”, рекао је патријарх.

Да би се спасли, нудили су им покрштавање подсетио је патријарх Иринеј и додао да је и сам врховни поглавар Католичке цркве у једном писму рекао да је тај број око 240.000. „Вапај овог народа овде чуо се до неба, али га кардинал загребачки није чуо. Три до четири године је тај вапај одавде долазио, али не и до оних који су требали да га чују. А и ако јесу, правили су се да га не чују.”

Председник РС и амбасадорка САД

Комеморацији јасеновачким жртвама у Доњој Градини, међу осталим страним дипломатама, присуствовала је и амбасадорка САД у БиХ Морин Кормак, с којом је, како преносе медији, Додик одбио да се рукује.

Додик се, преносе сарајевски „Дневни аваз” и „Блиц”, руковао са свима, па и с политичким опонентима Младеном Иванићем и Бориславом Бореновићем, али када му је амбасадорка Кормак пружила руку он је то игнорисао. Додик од увођења санкција од стране САД за то оптужује Кормакову.

Амбасадорка Кормак, међутим, није директно коментарисала Додиков гест, истичући да је дошла у Доњу Градину „да би одала почаст жртвама”, пренео је касније у току дана портал „Аваз”.

„Политичари говоре за себе, нити ме брину, нити желим да коментаришем те гестове. Имала сам добре и позитивне састанке и боравила у доброј атмосфери у Републици Српској”, изјавила је Кормакова.

Сусрет Додика и Вучића после комеморације

После комеморације у Доњој Градини, Александар Вучић и Милорад Додик састали су се у Козарској Дубици, јавила је Срна. Изабрани председник Србије је, према наводима те агенције, одмах након састанка отишао, а Додик је истакао да се разговарало о многим актуелним темама попут блокадама које се дешавају на нивоу БиХ, као и о томе шта ће се догодити када Хрвати поднесу захтев за измену Изборног закона БиХ.

Додик је рекао да је Вучића посебно интересовало на који начин је могуће реализовати идеју о царинској унији Балкана које нису у ЕУ, напомињући да РС подржава ту замисао.

Он је додао да је с Вучићем разговарао и о важности да се настави са заједничким обележавањем значајних страдања српског народа, односно потреби да се сними документарни филм о Јасеновцу, као и играни филм светског нивоа.