Stranke žive „na crtu”

Kad se porede prihodi i troškovi samo za redovan rad, veći broj stranaka je „kratak” za po nekoliko miliona dinara.

Niko, opet, zbog toga ne pokazuje neku uznemirenost. Uostalom, samo su računi DS-a i LDP-a u blokadi, i to već duže od hiljadu dana, uglavnom zbog dugova iz kampanje 2012. godine. U slučaju Socijalističke partije Srbije, dugovi su „malo” veći – oko 300 miliona dinara. Ali, direktor SPS-a Dejan Backović ističe da je to dug iz kampanje, koji će moći da servisiraju, a da su, kada je reč o redovnom radu, i 2015. i 2016. godinu završili „u plusu”.

U međuvremenu je i imovina SPS-a, koji važi za najbogatiju stranku zbog brojnih nekretnina koje poseduje, dodatno „narasla” – za objekte u Užicu i Smederevu, koji su dugo bili pod sporom. Pre nekoliko meseci definitivno su, po izvršnim sudskim presudama, pripali socijalistima. Vrednost nepokretnosti koje SPS poseduje, tako sada iznosi 1,233 milijarde dinara. Pored zgrade na Studentskom trgu u Beogradu, koja je sedište stranke, SPS kao „sukcesor” starih političkih organizacija (SSRN i Savez komunista Srbije), od 1990. poseduje još oko 170 objekata, lokala po Srbiji koje izdaje u zakup. Na taj način socijalisti su u 2016. prihodovali blizu 46 miliona dinara, što je oko pet miliona manje nego u 2015. godini.

Stranka koja takođe zarađuje od nepokretnosti, mada u odnosu na SPS sasvim simbolično, jeste Srpski pokret obnove, koji je za zakup dva lokala u Sopotu prihodovao 103.000 dinara. Vrednost imovine koju SPO ima (pored objekata u Sopotu, to je i Spomen-kompleks na Ravnoj gori) iznosi oko 11,5 miliona dinara. Vlasnik nepokretnosti je samo još Demokratska stranka Srbije, koja poseduje garsonjeru od 29 kvadrata (vrednosti oko 4,1 milion dinara), koju su pripojili prostorijama za koje plaćaju zakup u centru Beograda. Tu je centrala DSS-a.

S obzirom na to koliko novca dobijaju iz javnih izvora (republička i pokrajinska kasa i budžeti lokalnih samouprava) zbog broja poslanika i odbornika, možda će i naprednjaci razmišljati o trajnom rešavanju „stambenog pitanja”. Srpska napredna stranka je od osnivanja u iznajmljenom prostoru. Ono što ove godine izdvaja finansijski izveštaj SNS-a u odnosu na ostale (pored „krupne” cifre na prihodnoj strani), jeste to što su uneti samo neki sitniji prihodi i rashodi za prošlogodišnju kampanju. Naprednjaci su, inače, prema svom izveštaju o troškovima izborne kampanje 2016 – koje su svi učesnici izbora posebno dostavljali mesec dana po okončanju izbora – prikupili oko 769 miliona dinara, a potrošili oko dva miliona više. Od toga su 633 miliona dinara potrošena za oglašavanje.

Naprednjaci u poslednjem GFI, koji je objavljen u registru Agencije za borbu protiv korupcije u petak, nisu prikazali nikakve priloge pravnih lica, niti prihode od članarina, kao ni troškove za isplatu zarada zaposlenima u stranci i režijske troškove. U SNS-u u petak nismo uspeli da dobijemo objašnjenje za „nedostajuće” elemente izveštaja. Ipak, i ovaj dokument je formalno ispravan, kao i svi ostali izveštaji koji su objavljeni u registru. Primedba se ne može staviti ni Pokretu „Dosta je bilo”, koji je 2016. osvojio prve mandate u skupštinama na sva tri nivoa. DJB je dao poseban izveštaj za republički nivo i nekoliko odvojenih za lokal.

Iz izveštaja stranaka za prošlu godinu može se zaključiti da je najveći broj donacija fizičkih lica imao SNS – čak 1.344. Većina je uplatila stranci po 40.000 dinara. I Demokratska stranka je imala veći broj građana-priložnika, 528 (koji su davali od 300 dinara do maksimalno dozvoljenih 850.000), a nešto više je imao SPS – 670 donatora. Prilozi koje su fizička lica uplaćivala socijalistima kretali su se od 2.000 do 600.000 dinara.

Pitanjima da li su svi politički subjekti ispravno prikazali sva prikupljena i potrošena sredstva, kao i njihovu strukturu i poreklo, Agencija za borbu protiv korupcije baviće se naknadno, u postupku kontrole GFI. Tada će verovatno uvideti i da su izveštaji Liberalno-demokratske partije za 2016. i 2015. godinu – identični. Očigledno je reč o grešci, ali u petak nismo uspeli da saznamo u LDP-u da li je nastala kod njih ili prilikom unošenja u registar.

Rok za podnošenje godišnjih izveštaja istekao je 18. aprila, a obavezu da ih dostavi ima više od 230 političkih subjekata – stranaka, pokreta, grupa građana, koji su osvojili mandate u predstavničkim telima na raznim nivoima. U Agenciji za borbu protiv korupcije ističu da će se kontroli dostavljenih GFI pristupiti prema određenom planu. Pomoćnik direktora za sektor kontrole finansiranja političkih aktivnosti Katarina Klara Dakić kaže za „Politiku” da je prioritet kontrola izveštaja o troškovima kampanje za predsedničke izbore koji su upravo okončani.