Странке живе „на црту”

Кад се пореде приходи и трошкови само за редован рад, већи број странака је „кратак” за по неколико милиона динара.

Нико, опет, због тога не показује неку узнемиреност. Уосталом, само су рачуни ДС-а и ЛДП-а у блокади, и то већ дуже од хиљаду дана, углавном због дугова из кампање 2012. године. У случају Социјалистичке партије Србије, дугови су „мало” већи – око 300 милиона динара. Али, директор СПС-а Дејан Бацковић истиче да је то дуг из кампање, који ће моћи да сервисирају, а да су, када је реч о редовном раду, и 2015. и 2016. годину завршили „у плусу”.

У међувремену је и имовина СПС-а, који важи за најбогатију странку због бројних некретнина које поседује, додатно „нарасла” – за објекте у Ужицу и Смедереву, који су дуго били под спором. Пре неколико месеци дефинитивно су, по извршним судским пресудама, припали социјалистима. Вредност непокретности које СПС поседује, тако сада износи 1,233 милијарде динара. Поред зграде на Студентском тргу у Београду, која је седиште странке, СПС као „сукцесор” старих политичких организација (ССРН и Савез комуниста Србије), од 1990. поседује још око 170 објеката, локала по Србији које издаје у закуп. На тај начин социјалисти су у 2016. приходовали близу 46 милиона динара, што је око пет милиона мање него у 2015. години.

Странка која такође зарађује од непокретности, мада у односу на СПС сасвим симболично, јесте Српски покрет обнове, који је за закуп два локала у Сопоту приходовао 103.000 динара. Вредност имовине коју СПО има (поред објеката у Сопоту, то је и Спомен-комплекс на Равној гори) износи око 11,5 милиона динара. Власник непокретности је само још Демократска странка Србије, која поседује гарсоњеру од 29 квадрата (вредности око 4,1 милион динара), коју су припојили просторијама за које плаћају закуп у центру Београда. Ту је централа ДСС-а.

С обзиром на то колико новца добијају из јавних извора (републичка и покрајинска каса и буџети локалних самоуправа) због броја посланика и одборника, можда ће и напредњаци размишљати о трајном решавању „стамбеног питања”. Српска напредна странка је од оснивања у изнајмљеном простору. Оно што ове године издваја финансијски извештај СНС-а у односу на остале (поред „крупне” цифре на приходној страни), јесте то што су унети само неки ситнији приходи и расходи за прошлогодишњу кампању. Напредњаци су, иначе, према свом извештају о трошковима изборне кампање 2016 – које су сви учесници избора посебно достављали месец дана по окончању избора – прикупили око 769 милиона динара, а потрошили око два милиона више. Од тога су 633 милиона динара потрошена за оглашавање.

Напредњаци у последњем ГФИ, који је објављен у регистру Агенције за борбу против корупције у петак, нису приказали никакве прилоге правних лица, нити приходе од чланарина, као ни трошкове за исплату зарада запосленима у странци и режијске трошкове. У СНС-у у петак нисмо успели да добијемо објашњење за „недостајуће” елементе извештаја. Ипак, и овај документ је формално исправан, као и сви остали извештаји који су објављени у регистру. Примедба се не може ставити ни Покрету „Доста је било”, који је 2016. освојио прве мандате у скупштинама на сва три нивоа. ДЈБ је дао посебан извештај за републички ниво и неколико одвојених за локал.

Из извештаја странака за прошлу годину може се закључити да је највећи број донација физичких лица имао СНС – чак 1.344. Већина је уплатила странци по 40.000 динара. И Демократска странка је имала већи број грађана-приложника, 528 (који су давали од 300 динара до максимално дозвољених 850.000), а нешто више је имао СПС – 670 донатора. Прилози које су физичка лица уплаћивала социјалистима кретали су се од 2.000 до 600.000 динара.

Питањима да ли су сви политички субјекти исправно приказали сва прикупљена и потрошена средства, као и њихову структуру и порекло, Агенција за борбу против корупције бавиће се накнадно, у поступку контроле ГФИ. Тада ће вероватно увидети и да су извештаји Либерално-демократске партије за 2016. и 2015. годину – идентични. Очигледно је реч о грешци, али у петак нисмо успели да сазнамо у ЛДП-у да ли је настала код њих или приликом уношења у регистар.

Рок за подношење годишњих извештаја истекао је 18. априла, а обавезу да их достави има више од 230 политичких субјеката – странака, покрета, група грађана, који су освојили мандате у представничким телима на разним нивоима. У Агенцији за борбу против корупције истичу да ће се контроли достављених ГФИ приступити према одређеном плану. Помоћник директора за сектор контроле финансирања политичких активности Катарина Клара Дакић каже за „Политику” да је приоритет контрола извештаја о трошковима кампање за председничке изборе који су управо окончани.