Medom prebili dug

Izvršitelji su sačekali da priroda učini svoje. Među pčelarima čuvena „bagremova paša” donela je obilno „medenje” i „vrcanje”, pa su izvršitelji, umesto pčela, popisivali tegle sa prvoklasnim bagremovim medom.

Pčele su tako ipak ostale kod sela Krušedol, jer dug nije isplaćen u košnicama nego u gotovom proizvodu – u medu. Tako je predložio poverilac. Bolje da ima med nego da se bakće sa pčelama.

Sve se odigralo na padinama Fruške gore, prošlog proleća. Javni izvršitelj Mirela Smiljanić Ličina iz Novog Sada kaže da je dug iznosio oko 70.000 dinara i da su pčelar i njegov poverilac sklopili neku vrstu vansudskog poravnanja – „prebili” su dug medom.

– Bilo je situacija kada smo popisivali domaće životinje da bismo izvršili naplatu duga. Međutim, taj posao se uvek drugačije završio. Izgleda da su životinje ljudima draže od novca. Pre će da prodaju stan nego svinju ili kravu – kaže Mirela Smiljanić Ličina.

Jednom prilikom išla je u Kać kod Novog Sada da popisuje imovinu dužnika.

– Dug je bio za neplaćene račune za komunalne usluge, ukupno oko 37.000 dinara, a dužnik je bio nezaposlen. Osim četiri krmače, nije bilo ničeg što bi moglo da se popiše za prodaju na licitaciji. Sam dužnik je predložio da se izvrši popis životinja, jer nemaju novca, kuća je trošna i samo od krmača preživljavaju – priča naša sagovornica.

Procedura prodaje domaćih životinja radi naplate duga je veoma komplikovana. Svaka životinja mora biti obeležena i registrovana, a izvršitelj mora da angažuje veterinarsku stanicu radi pregleda stoke, jer postoji opasnost od bolesti koje se prenose na čoveka. Zbog toga veterinarski inspektor izlazi sa izvršiteljem na lice mesta, pa tek ako je sve u redu, onda izvršitelj radi popis.

Osim toga, životinje se ne mogu prodati bilo kome.

– Na licitaciju možemo da pozovemo samo one koji imaju registrovano gazdinstvo. Ako su kupci iz drugog mesta, onda moramo da dobijemo i transportno uverenje da bismo mogli da ih vozimo. Međutim, ni u ovom slučaju na kraju nije došlo do prodaje krmača, iako je procedura bila u toku. Dužnik je posle nekoliko dana sam pozvao našu kancelariju i predložio da izmiri dug u tri mesečne rate. Očigledno mu je bilo teško da se odrekne svojih krmača, a dve bi bile dovoljne za naplatu duga – kaže Mirela Smiljanić Ličina.

Svaki popis stvari dužnika je neprijatan, a životinje se u pravu tretiraju kao stvar. Najviše dugova izvršitelji su, ipak, naplatili prodajom televizora, kompjutera, drugih tehničkih aparata, nameštaja, umetničkih slika i predmeta, automobila. Domaće životinje idu na licitaciju tek ako se dug ne može drugačije naplatiti.

Izvršitelj Milan Jovičić iz Šapca dobro će zapamtiti popis svinja u Mačvanskom Metkoviću, pre dve godine. Iako je bila prisutna i policija, sin dužnika je napao Jovičića metalnom štanglom i polomio mu desnu ruku. Izvršitelj je operisan u šabačkoj bolnici, a napadač je uhapšen.

Komora izvršitelja tada je saopštila da su javni izvršitelji sastavni deo pravosudnog sistema Srbije i da svaki napad na izvršitelje na njih predstavlja napad na službeno lice u obavljanju dužnosti. Reagovalo je i Ministarstvo pravde, koje je najoštrije osudilo fizički napad na Jovičića.

Finansijska disciplina jedino ne može da „potkači” kućne ljubimce. Psi, mačke, papagaji i druge životinje koje za dužnika imaju status kućnog ljubimca ne mogu da budu predmet prinudnog nemirenja potraživanja.

„Kućni ljubimac je svaka životinja koju čovek drži ili namerava da drži naročito u svom domaćinstvu radi vlastitog uživanja i druženja”, kaže Evropska konvencija o zaštiti kućnih ljubimaca, sačinjena u Strazburu 1987. godine, koju je Srbija potvrdila.

Međutim, domaće životinje mogu da budu predmet popisa. Kako navodi Slavica Folić, pomoćnik javnog izvršitelja Milana Trajkovića iz Niša, životinje koje se zateknu kod izvršnog dužnika su pokretne stvari koje imaju tržišnu vrednost i koje mogu brzo da se prodaju.

Reč je o posebnoj vrsti pokretnih stvari koje su zakonom zaštićene, pa javni izvršitelj, prilikom sprovođenja izvršenja prodajom domaćih životinja, mora da postupa u skladu sa čitavim nizom propisa kojima se reguliše pravna zaštita životinja, objasnila je Slavica Folić u radu „Popis domaćih životinja”, koji je bio predstavljen nedavno na savetovanju javnih izvršitelja na Kopaoniku.