Медом пребили дуг
Извршитељи су дошли у село да пописују кошнице. Трутови, матице и читави ројеви требало је да иду на лицитацију.
Пчелар је дужан и дуг мора да се плати. Поверилац неће више да чека.
Међутим, цена кошница у априлу знатно је мања него у мају, када багрем заврши цветање. Зато је дужник замолио извршитеље да сачекају још мало, јер ће у мају исплатити дуг са мањим бројем оквира пчела него у априлу.
Извршитељи су сачекали да природа учини своје. Међу пчеларима чувена „багремова паша” донела је обилно „медење” и „врцање”, па су извршитељи, уместо пчела, пописивали тегле са првокласним багремовим медом.
Пчеле су тако ипак остале код села Крушедол, јер дуг није исплаћен у кошницама него у готовом производу – у меду. Тако је предложио поверилац. Боље да има мед него да се бакће са пчелама.
Све се одиграло на падинама Фрушке горе, прошлог пролећа. Јавни извршитељ Мирела Смиљанић Личина из Новог Сада каже да је дуг износио око 70.000 динара и да су пчелар и његов поверилац склопили неку врсту вансудског поравнања – „пребили” су дуг медом.
– Било је ситуација када смо пописивали домаће животиње да бисмо извршили наплату дуга. Међутим, тај посао се увек другачије завршио. Изгледа да су животиње људима драже од новца. Пре ће да продају стан него свињу или краву – каже Мирела Смиљанић Личина.
Једном приликом ишла је у Каћ код Новог Сада да пописује имовину дужника.
– Дуг је био за неплаћене рачуне за комуналне услуге, укупно око 37.000 динара, а дужник је био незапослен. Осим четири крмаче, није било ничег што би могло да се попише за продају на лицитацији. Сам дужник је предложио да се изврши попис животиња, јер немају новца, кућа је трошна и само од крмача преживљавају – прича наша саговорница.
Процедура продаје домаћих животиња ради наплате дуга је веома компликована. Свака животиња мора бити обележена и регистрована, а извршитељ мора да ангажује ветеринарску станицу ради прегледа стоке, јер постоји опасност од болести које се преносе на човека. Због тога ветеринарски инспектор излази са извршитељем на лице места, па тек ако је све у реду, онда извршитељ ради попис.
Осим тога, животиње се не могу продати било коме.
– На лицитацију можемо да позовемо само оне који имају регистровано газдинство. Ако су купци из другог места, онда морамо да добијемо и транспортно уверење да бисмо могли да их возимо. Међутим, ни у овом случају на крају није дошло до продаје крмача, иако је процедура била у току. Дужник је после неколико дана сам позвао нашу канцеларију и предложио да измири дуг у три месечне рате. Очигледно му је било тешко да се одрекне својих крмача, а две би биле довољне за наплату дуга – каже Мирела Смиљанић Личина.
Сваки попис ствари дужника је непријатан, а животиње се у праву третирају као ствар. Највише дугова извршитељи су, ипак, наплатили продајом телевизора, компјутера, других техничких апарата, намештаја, уметничких слика и предмета, аутомобила. Домаће животиње иду на лицитацију тек ако се дуг не може другачије наплатити.
Извршитељ Милан Јовичић из Шапца добро ће запамтити попис свиња у Мачванском Метковићу, пре две године. Иако је била присутна и полиција, син дужника је напао Јовичића металном штанглом и поломио му десну руку. Извршитељ је оперисан у шабачкој болници, а нападач је ухапшен.
Комора извршитеља тада је саопштила да су јавни извршитељи саставни део правосудног система Србије и да сваки напад на извршитеље на њих представља напад на службено лице у обављању дужности. Реаговало је и Министарство правде, које је најоштрије осудило физички напад на Јовичића.
Финансијска дисциплина једино не може да „поткачи” кућне љубимце. Пси, мачке, папагаји и друге животиње које за дужника имају статус кућног љубимца не могу да буду предмет принудног немирења потраживања.
„Кућни љубимац је свака животиња коју човек држи или намерава да држи нарочито у свом домаћинству ради властитог уживања и дружења”, каже Европска конвенција о заштити кућних љубимаца, сачињена у Стразбуру 1987. године, коју је Србија потврдила.
Међутим, домаће животиње могу да буду предмет пописа. Како наводи Славица Фолић, помоћник јавног извршитеља Милана Трајковића из Ниша, животиње које се затекну код извршног дужника су покретне ствари које имају тржишну вредност и које могу брзо да се продају.
Реч је о посебној врсти покретних ствари које су законом заштићене, па јавни извршитељ, приликом спровођења извршења продајом домаћих животиња, мора да поступа у складу са читавим низом прописа којима се регулише правна заштита животиња, објаснила је Славица Фолић у раду „Попис домаћих животиња”, који је био представљен недавно на саветовању јавних извршитеља на Копаонику.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


