EPS pomrsio račun premijeru

Premijer je prvo 2015. godine prognozirao da će privredna aktivnost biti u plusu. Bila je to prva godina primene mera fiskalne konsolidacije, pa su međunarodne finansijske institucije, ali i ovdašnji ekonomisti, očekivale pad ekonomske aktivnosti. Umesto očekivanih minus 0,5 pa do minus jedan odsto (koliko su prognozirali ekonomisti), na kraju 2015. godine rast privredne aktivnosti bio je 0,8 odsto. Početkom 2016. godine kada su ekonomski eksperti u proseku za našu zemlju predviđali rast od oko 1,5 odsto, Vučić je rekao da bi bio nezadovoljan svakim rastom koji je manji od dva odsto. Na kraju smo godinu završili sa rastom BPD-a od 2,5 odsto.

 „Tada ste mi se zbog toga svi smejali, a ispostavilo se da sam bio u pravu”, govorio je u nekoliko navrata predsednik vlade.

Treba, međutim, reći i to da Srbija po tome nije nikakav kuriozitet, jer je u svim zemljama regiona, konačan rezultat u 2015. i 2016. godini bio bolji od plana. Tome su doprinele niske cene energenata, kao i pad cena zaduživanja na svetskom tržištu.

I nije baš za sve premijer bio u pravu. U novembru 2014. godine, Vučić je istakao kako će u 2016. godini Srbija imati najveći privredni rast u Evropi. To se, naravno, nije dogodilo. Prosečan rast zemalja u regionu prošle godine bio je 3,6 dok je u Srbiji ostvaren rast od 2,8 odsto. Po stopi većoj od nas, na primer, rasle su albanska (3,2), bugarska (3,1) i rumunska privreda (5,2 odsto).

Tokom prvog tromesečja i sam premijer je priznao da kada je o ovoj godini reč, problem pravi EPS. To je nedavno i doslovce rekao.

 „Nama ove godine probleme pravi EPS, zato što nema dovoljan rast u odnosu na prošlu godinu. Imamo probleme u proizvodnji uglja, ne znamo kada će se završiti ’Kostolac’, imamo problema sa klizištima, nismo napravili nove otkrivke”, izjavio je premijer.

Njegove sumnje zvanična statistika je nedavno i potvrdila kada je objavljeno da je međugodišnji pad proizvodnje u energetskom sektoru 9,8 odsto. Šta to konkretno može da znači za premijerovu računicu? Ako se zna da je učešće ovog sektora u BDP-u tri odsto, onda ovaj pad privredne aktivnosti hipotetički konačan rezultat može da smanji 0,3 procentna poena.

– Međutim, ono što mnogo više treba da zabrine kreatore ekonomske politike jeste što energetski sektor na duži rok može da bude prepreka dinamičnom rastu – kaže Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

– Ukoliko u narednim godinama želimo da ostvarimo veće stope privrednog rasta, onda treba da znamo da to ovaj elektroenergetski sistem ne može da podrži. Moramo ne samo da razmišljamo o tome, već koliko sutra da krenemo u nove investicije u ovoj oblasti. Država, koja je postigla rezultate kada je o makroekonomskoj stabilnosti reč, fokus sada treba da preusmeri na investicije u energetici – kaže Nikolić.

Kad se priča tako postavi onda je jasno da i premijer i te kako mrsi račune EPS-u. Prošle godine ovo preduzeće ostvarilo je dobit od 17,3 milijardi dinara. Polovina tog novca otišla je u državnu kasu, iako su kompaniji neophodna sredstva za investicije. Prema oceni Fiskalnog saveta, šteta koja bi mogla nastati usled preteranog finansijskog iscrpljivanja ovih preduzeća mogla bi biti veća od kratkoročne koristi koju država ostvaruje zahvaljujući uplatama njihove dobiti u budžet.

U ovoj instituciji, takođe, stalno upozoravaju kako ova kompanija neprestano jede sopstveni kapital, odnosno da su troškovi amortizacije mnogo veći od investicija. U prevodu, manjak elektroenergetskih kapaciteta mogao bi da ima dugoročne negativne posledice po privredni rast zemlje.