ЕПС помрсио рачун премијеру

Премијер је прво 2015. године прогнозирао да ће привредна активност бити у плусу. Била је то прва година примене мера фискалне консолидације, па су међународне финансијске институције, али и овдашњи економисти, очекивале пад економске активности. Уместо очекиваних минус 0,5 па до минус један одсто (колико су прогнозирали економисти), на крају 2015. године раст привредне активности био је 0,8 одсто. Почетком 2016. године када су економски експерти у просеку за нашу земљу предвиђали раст од око 1,5 одсто, Вучић је рекао да би био незадовољан сваким растом који је мањи од два одсто. На крају смо годину завршили са растом БПД-а од 2,5 одсто.

 „Тада сте ми се због тога сви смејали, а испоставило се да сам био у праву”, говорио је у неколико наврата председник владе.

Треба, међутим, рећи и то да Србија по томе није никакав куриозитет, јер је у свим земљама региона, коначан резултат у 2015. и 2016. години био бољи од плана. Томе су допринеле ниске цене енергената, као и пад цена задуживања на светском тржишту.

И није баш за све премијер био у праву. У новембру 2014. године, Вучић је истакао како ће у 2016. години Србија имати највећи привредни раст у Европи. То се, наравно, није догодило. Просечан раст земаља у региону прошле године био је 3,6 док је у Србији остварен раст од 2,8 одсто. По стопи већој од нас, на пример, расле су албанска (3,2), бугарска (3,1) и румунска привреда (5,2 одсто).

Током првог тромесечја и сам премијер је признао да када је о овој години реч, проблем прави ЕПС. То је недавно и дословце рекао.

 „Нама ове године проблеме прави ЕПС, зато што нема довољан раст у односу на прошлу годину. Имамо проблеме у производњи угља, не знамо када ће се завршити ’Костолац’, имамо проблема са клизиштима, нисмо направили нове откривке”, изјавио је премијер.

Његове сумње званична статистика је недавно и потврдила када је објављено да је међугодишњи пад производње у енергетском сектору 9,8 одсто. Шта то конкретно може да значи за премијерову рачуницу? Ако се зна да је учешће овог сектора у БДП-у три одсто, онда овај пад привредне активности хипотетички коначан резултат може да смањи 0,3 процентна поена.

– Међутим, оно што много више треба да забрине креаторе економске политике јесте што енергетски сектор на дужи рок може да буде препрека динамичном расту – каже Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ).

– Уколико у наредним годинама желимо да остваримо веће стопе привредног раста, онда треба да знамо да то овај електроенергетски систем не може да подржи. Морамо не само да размишљамо о томе, већ колико сутра да кренемо у нове инвестиције у овој области. Држава, која је постигла резултате када је о макроекономској стабилности реч, фокус сада треба да преусмери на инвестиције у енергетици – каже Николић.

Кад се прича тако постави онда је јасно да и премијер и те како мрси рачуне ЕПС-у. Прошле године ово предузеће остварило је добит од 17,3 милијарди динара. Половина тог новца отишла је у државну касу, иако су компанији неопходна средства за инвестиције. Према оцени Фискалног савета, штета која би могла настати услед претераног финансијског исцрпљивања ових предузећа могла би бити већа од краткорочне користи коју држава остварује захваљујући уплатама њихове добити у буџет.

У овој институцији, такође, стално упозоравају како ова компанија непрестано једе сопствени капитал, односно да су трошкови амортизације много већи од инвестиција. У преводу, мањак електроенергетских капацитета могао би да има дугорочне негативне последице по привредни раст земље.