Đaci istraživači požnjeli šest svetskih medalja

Đorđev istraživački rad o metodama prečišćavanja vode od dizel-ulja može se primeniti na sva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz fabrika i rafinerija i to ne samo za uklanjanje nafte već i većine organskih zagađivača. Istraživanju je posvetio ukupno tri meseca u proteklih godinu dana, a mentor mu je bio prof. dr Borivoj Adnađević sa Fakulteta za fizičku hemiju.

– Najteži deo takmičenja su pitanja članova žirija, nakon petnaestominutne prezentacije rada. Ispitivači su iz različitih delova sveta, pa je povremeno teško razumeti njihov engleski. Uz to, neki od njih se baš trude da takmičare zbune pitanjima – kaže Đorđe koji u riznici trofeja ima 80 nagrada sa domaćih i svetskih takmičenja. Koliko je svestran, pokazuje i činjenica da se takmičio i pobeđivao na nadmetanjima iz svih školskih predmeta, osim – biologije. Sebe vidi kao budućeg studenta Tehnološko-metalurškog fakulteta, smer hemijski inženjering, a potom planira da školovanje nastavi na prestižnom Univerzitetu Stenford u Kaliforniji.

Najmlađa članica našeg tima Ana Mijušković, učenica drugog razreda Treće beogradske gimnazije, istraživala je kako pojedina radna okruženja, kakav je na primer aerodrom, utiču na povećanje krvnog pritiska. Kao faktore rizika navela je rad na otvorenom, buku i uticaj štetnih hemijskih supstanci. Srebrnu medalju izborila je u

oblasti „lajf sajens” koja obuhvata hemiju i biologiju.

U istoj oblasti, jednako vrednu medalju osvojila je i Emilija Jovanović, maturantkinja Zemunske gimnazije. Njeno istraživanje odnosilo se na analizu jedne vrste markera za otkrivanje leukemije. Koristila je kompjuterski program osmišljen i licenciran u Institutu za nuklearne nauke „Vinča”.

– Svi dosada napravljeni programi za takvo istraživanje imaju tačnost od 45 odsto, a moj čak 75 odsto – pokušala je da nam sa jezika nauke prevede barem deo istraživanja. Otkrila nam je i svoju veliku želju: da studije molekularne biologije upiše na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu. A za to se uveliko sprema i ne sumnja da će uspeti.

Bronzom se u Štutgartu okitio Fedor Filipović, takođe maturant Treće beogradske gimnazije. Njegovo otkriće kao da ga je samo pronašlo. Dok je šetao oko svoje vikendice na Tari, razmišljao je šta da pripremi za takmičenje koje ga je očekivalo. Za oko su mu zapale dve vrste gljiva. Ubrao ih je i poneo kući. Kada ih je uporedio sa fotografijama iz knjige o pečurkama, zaključio je da se radi o sunčanici sa ljušturom i velikoj sunčanici.

– Hemijski sam ih analizirao i zaključio da su odlične za terapiju i prevenciju bolesti. Pored toga što su jako hranljive, a nemasne, imaju ogroman antimikrobni potencijal, odnosno ubijaju bakterije i gljivice u organizmu. Istraživanje je obuhvatilo i poređenje sa antibioticima i dokazao sam da „moje” gljive ubijaju i dve bakterije na koje antibiotici ne deluju – istakao je Fedor.

Uroš Filipović, učenik trećeg razreda Šeste beogradske gimnazije, otkrio je rešenje za sve koji imaju bol u leđima i za to je nagrađen srebrnom medaljom iz oblasti inženjeringa.

– Konstruisao sam robota koji otkriva spazam mišića, a zatim masira bolno mesto. Jedinstven je u svetu jer poremećaj na mišiću detektuje pomoću termalne kamere. Dokazano, spazam nestaje posle nekoliko tretmana – ponosno kaže Uroš.

Kako matematika može da se praktično primeni pred žirijem je objasnila Nikolina Marković, maturantkinja gimnazije u Lazarevcu, pokazavši kako je moguće smanjiti fotografije i broj piksela, a da kvalitet slike ostane isti.

Osim pokazanim znanjem i kreativnošću, naša ekipa je učesnike Međunarodne konferencije mladih naučnika oduševila i predstavljanjem Srbije. Na kulturnoj večeri, petominutni program završili su – igrajući užičko kolo.

– Pre toga smo pozvali publiku, u kojoj su bili takmičari, vodiči, domaćini, naučnici, da nam se pridruži. Svi su pohrlili ka nama, tako da se kolo vilo daleko izvan bine, jer na njoj više nije bilo mesta. Druženje sa vršnjacima iz svih tih zemalja bilo je fantastično – istakla je Ana Mijušković i dodala da se nada da će osvojiti medalju i dogodine, kada će Beograd biti domaćin 25. Međunarodne konferencije mladih naučnika.

Kako ističe Nikola Srzentić, direktor Regionalnog centra za talente Beograd 2, kroz ovu instituciju je tokom 17 godina postojanja prošlo 15.000 učenika starijih razreda osnovnih škola i srednjoškolaca. Od ove godine imaće i 150 programera iz trećeg i četvrtog razreda osmoletki.

– U poslednjih pet godina, na međunarodnim takmičenjima osvojili smo ukupno 51 medalju – ponosno kaže direktor Srzentić.