Tramp nem pred zbivanjima u svom južnom dvorištu

Visoki gost iz Argentine došao je u SAD u trenucima velikih previranja u Venecueli o kojima Trampova administracija, na opšte iznenađenje, uglavnom ćuti, iako je na tamošnjim antivladinim demonstracijama poginulo skoro 30 ljudi.

Nezadovoljni građani i opozicija protestuju od kraja marta protiv naslednika Uga Čavesa Nikolasa Madura, kriveći ga za nestašicu hrane i lekova i inflaciju od 700 odsto. Zvanični Karakas je navukao bes na sebe i zbog odluke Vrhovnog suda da oduzme ovlašćenja skupštini koja je pod kontrolom opozicije. Iako je Maduro kasnije preinačio ovu odluku i vratio ingerencije parlamentu, demonstranti su nastavili da protestuju zahtevajući raspisivanje izbora.

Policija je odgovorila silom, a vlada odbacila krivicu za teško ekonomsko stanje u zemlji i krv na ulicama. Maduro je za obezvređivanje valute i nedostatak čak i osnovnih životnih namirnica optužio domaću poslovnu elitu, dok je za demonstracije okrivio SAD i Organizaciju američkih država, regionalno udruženje zemalja Severne i Južne Amerike. Karakas je juče odlučio da se povuče iz organizacije navodeći da se ona pod diktatom Amerike meša u njegove unutrašnje poslove i podriva socijalističku bolivarsku revoluciju u Venecueli.

Za sve to vreme Tramp, koji na „Tviteru” komentariše sve i svašta, nije imao ništa da kaže o zbivanjima u američkom dvorištu i nemirima u zemlji sa najvećim svetskim rezervama nafte. Kritičari Bele kuće pripisuju ćutanje predsednikovoj hroničnoj nezainteresovanosti za stanje ljudskih prava u svetu. Ipak, magazin „Kriščen sajens monitor” saznaje da je ovde verovatno reč o odluci američke vlade da se Maduru suprotstavi ne oštrim saopštenjima, već saradnjom sa ostalim latinoameričkim državama koje bi trebalo da izvrše pritisak na čaviste.

Tu u igru ulazi i Makri, kao i drugi novi južnoamerički lideri koji mnogo više odgovaraju Vašingtonu od prethodnika koji su pokazivali razumevanje za Čavesa i Madura. Od Makrija se očekuje da bude mnogo otvoreniji za američke zahteve prema Venecueli od bivše predsednice Kristine Kiršner, kao što se i od novog brazilskog predsednika Mišela Temera očekuje bolja saradnja od one za vreme njegove prethodnice Dilme Rusef. Zbog promena vlasti u Argentini, Brazilu u Peruu, smatraju analitičari, Trampu je mnogo lakše da manevriše u Latinskoj Americi nego što je to bilo Baraku Obami.

Trampova vlada je vrlo verovatno već počela sa ovom taktikom jer je Organizacija američkih država, uprkos protivljenju zvaničnog Karakasa, zakazala sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica povodom stanja u Venecueli.

Venecuelanski ministar spoljnih poslova Delsi Rodriges je odbacio pozive da „omogući pravo na mirne proteste”. Iako je Karakas pre nekoliko meseci probao da se približi novoj vladi u Vašingtonu, uplaćujući pola miliona dolara odboru za organizaciju Trampove inauguracije, Maduro se ovih dana vratio staroj retorici. Odluku da izađe iz pomenute organizacije obrazložio je rečima da je to potez protiv „imperijalnog intervencionizma” i pokušaja „smene režima”. Kako je javio sajt regionalne latinoameričke televizije Telesur, Madura je odmah podržao bolivijski predsednik Evo Morales, jedan od retkih preostalih levičarskih lidera u Južnoj Americi, koji je ocenio da je Organizacija američkih država „potčinjena severnoameričkoj imperiji i njenom intervencionizmu”, mada je, Bolivija, takođe, članica asocijacije.

Ali, reči podrške se tu polako iscrpljuju. Ostatak kontinenta nije previše solidaran sa Madurom. Naslednik Kristine Kiršner bi mogao još mnogo da pomogne SAD, ali i on ima svoje zahteve od Vašingtona. Kako je izvestio argentinski list „Klarin”, Makri, zagovornik slobodne trgovine koji nastoji da privuče strane investicije i poveća argentinski izvoz, očekuje da Tramp odustane od protekcionističke ekonomske politike. Za jednu investiciju makar ne mora da se brine – Trampova kompanija gradi višespratnicu u centru Buneos Ajresa i već je tražila od Makrija da pogura izdavanje dozvole.