Трамп нем пред збивањима у свом јужном дворишту

Високи гост из Аргентине дошао је у САД у тренуцима великих превирања у Венецуели о којима Трампова администрација, на опште изненађење, углавном ћути, иако је на тамошњим антивладиним демонстрацијама погинуло скоро 30 људи.

Незадовољни грађани и опозиција протестују од краја марта против наследника Уга Чавеса Николаса Мадура, кривећи га за несташицу хране и лекова и инфлацију од 700 одсто. Званични Каракас је навукао бес на себе и због одлуке Врховног суда да одузме овлашћења скупштини која је под контролом опозиције. Иако је Мадуро касније преиначио ову одлуку и вратио ингеренције парламенту, демонстранти су наставили да протестују захтевајући расписивање избора.

Полиција је одговорила силом, а влада одбацила кривицу за тешко економско стање у земљи и крв на улицама. Мадуро је за обезвређивање валуте и недостатак чак и основних животних намирница оптужио домаћу пословну елиту, док је за демонстрације окривио САД и Организацију америчких држава, регионално удружење земаља Северне и Јужне Америке. Каракас је јуче одлучио да се повуче из организације наводећи да се она под диктатом Америке меша у његове унутрашње послове и подрива социјалистичку боливарску револуцију у Венецуели.

За све то време Трамп, који на „Твитеру” коментарише све и свашта, није имао ништа да каже о збивањима у америчком дворишту и немирима у земљи са највећим светским резервама нафте. Критичари Беле куће приписују ћутање председниковој хроничној незаинтересованости за стање људских права у свету. Ипак, магазин „Кришчен сајенс монитор” сазнаје да је овде вероватно реч о одлуци америчке владе да се Мадуру супротстави не оштрим саопштењима, већ сарадњом са осталим латиноамеричким државама које би требало да изврше притисак на чависте.

Ту у игру улази и Макри, као и други нови јужноамерички лидери који много више одговарају Вашингтону од претходника који су показивали разумевање за Чавеса и Мадура. Од Макрија се очекује да буде много отворенији за америчке захтеве према Венецуели од бивше председнице Кристине Киршнер, као што се и од новог бразилског председника Мишела Темера очекује боља сарадња од оне за време његове претходнице Дилме Русеф. Због промeна власти у Аргентини, Бразилу у Перуу, сматрају аналитичари, Трампу је много лакше да маневрише у Латинској Америци него што је то било Бараку Обами.

Трампова влада је врло вероватно већ почела са овом тактиком јер је Организација америчких држава, упркос противљењу званичног Каракаса, заказала састанак министара спољних послова земаља чланица поводом стања у Венецуели.

Венецуелански министар спољних послова Делси Родригес је одбацио позиве да „омогући право на мирне протесте”. Иако је Каракас пре неколико месеци пробао да се приближи новој влади у Вашингтону, уплаћујући пола милиона долара одбору за организацију Трампове инаугурације, Мадуро се ових дана вратио старој реторици. Одлуку да изађе из поменуте организације образложио је речима да је то потез против „империјалног интервенционизма” и покушаја „смене режима”. Како је јавио сајт регионалне латиноамеричке телевизије Телесур, Мадура је одмах подржао боливијски председник Ево Моралес, један од ретких преосталих левичарских лидера у Јужној Америци, који је оценио да је Организација америчких држава „потчињена северноамеричкој империји и њеном интервенционизму”, мада је, Боливија, такође, чланица асоцијације.

Али, речи подршке се ту полако исцрпљују. Остатак континента није превише солидаран са Мадуром. Наследник Кристине Киршнер би могао још много да помогне САД, али и он има своје захтеве од Вашингтона. Како је известио аргентински лист „Кларин”, Макри, заговорник слободне трговине који настоји да привуче стране инвестиције и повећа аргентински извоз, очекује да Трамп одустане од протекционистичке економске политике. За једну инвестицију макар не мора да се брине – Трампова компанија гради вишеспратницу у центру Бунеос Ајреса и већ је тражила од Макрија да погура издавање дозволе.